SANTIAGO

SANTIAGO de Compostela

Grad svetog Jakova ili polomljenih kisobrana.

Prvi utisak koji sam steko kad sam usao u grad je neverovatan broj kisobrana bacenih u kante za djubre na ulici - jer oni nicemu ne vrede kada ovde duva vetar i pada kisa. A da je duvalo i da je padalo dok sam bio, mogu moje do kolena pokisle noge i mokre cipele da posvedoce.

Sanitago je grad svetog Jakova ili St. James-a . Bio je jedan od dvanaestorice apostola i prvi svetac mucenik, sin Zebedeja i Salome, a brat apostola Jovana. Kazu da je na Iberijskom poluostrvu propovedao i onda se vratio 40. godine u Judeju gde je i ubijen, od strane rimskog kralja Heroda Agripe godine 44. macem mu je odsecena glava. Njegovo obezglavljeno telo je doneseno i sahranjeno ovde u prvom veku.

Prema legendi grobnicu Santijaga, svetog Jakova, koja je bila napustena u 3. veku, slucajno je pronasao jedan pustinjak u 8. veku posle vizije neobicnog svetla na nocnom nebu (campo de estrellas = kasnije Campostela). To je bio skelet bez glave, za koga su tvrdili da je Santijago, a rimski papa je to kasnije pismeno potvrdio.

Biskup iz Irije je to prepoznao kao cudo, ispricao kralju Alfonsu II, nakon cega je ovaj naredio da se na tom mestu sagradi kapela. Takodje jedna od legendi kaze da je kralj bio prvi hodocasnik.

Prva crkva je bila izgradjena 829, pa onda druga 899. i posto je bilo mnogo hodocasnika 1075. je pocela da se gradi katedrala pod Alfonskom VI. Iste 1075. postala je biskupija, ubrzo je dignuta na rang nadbiskupije, a 1179. grad sa svojom katedralom dobija vaznost kao Jerusalim i Rim. Gradjena i dogradjivana je vekovima, zato ima razlicitih stilova na njoj.

Hodocasnici bi bili toliko iznureni i bolesni da su spanski kraljevi naredili u XV veku da se izgradi bolnica - koja je posle pet vekova pretvorena u hotel (Parador), tu odmah pored katedrale i zajedno sa gradskom vecnicom ili galicijskom skupstinom cini glavni trg.

Dok su spavali u crkvi hodocasnici su tako fino miomirisali da je u celom svetu poznata ogromna kadionica koji se zove Botafumeiro - kojim su kadili crkvu da se ne oseca smrad (pogeldaj video zaustavljanje je najinteresantnije i nagradjuje se aplauzom).

Oko crkve u starom ozidanom gradu su ziveli plemici i bogatasi, a to se vidi po grbovima na skoro svakoj kuci u starom gradu.

Ulicice su uzane i trotoari pokriveni arkadama radi prolaska po kisi koja ovde skoro uvek pada.

Neke od najpoznatijih su Plaza de Quintana, Rua Vilar sa arkadama, Plaza de Cervantes gde su spaljivali na lomaci za vreme inkvizicije, Rua Preguntoiro, Calle de Algalia de Abajo (ili na lokalnom jeziku Rua de Algalia de abaixo), oko koje je jevrejska cetvrt postojala ili "ulicica izmedju ulica" Ruela de Entrerruas i Calle Franco, najposecenija ulica.

Hodocasnici, sa svojim stapovima za hodanje, kojima je putokaz uklesana skoljka, idu putevima koji vode od Pirineja pa sve do Santiaga i na kraju na glavnom trgu, skoljka na podu oznacava cilj njihovog hodocasca - tada ulaze u katedralu da zagrle i udare glavom u kip svetog Jakova (to je za srecu ili za pamet).

Lokalno stanovnistvo se smarta rodjacima Kelta jer je Jakov doneo hriscanstvo Keltima koji su ziveli na iberijskom poluostrvu i sviraju gajde, a neka od bozanstava su im i keltska: Lug, Matres i Epona.

Meni najsmeliji poduhvat graditelja bolnice je bilo ugradjivanje jednog Gargojla koji pokazuje golo dupe Katedrali (vide se svi detalji) - a razlog je njegova svadja sa nadbiskupom.

Inace grad je "mlad" - univerzitet, drugi po starosti u Spaniji posle Santandera, ima 30,000 studenata, a to je vise od polovine stanovnistva. Najinteresantnija je "trka Paris - Dakar" (dva bara, na pocetku i kraju glavne ulice - pocinje se u baru Pariz i zavrsava posle celonocnog opijanja u pivnici Dakar).