Rasuta sećanja na šabačke Jevreje

prenosimo iz Politike

U zimu 1939. Šabac je otvorio svoja vrata za 1.300 Jevreja koje niko u svetu nije hteo da primi. Još nema obeležja za ovaj plemenit čin i tragediju koja je potom usledila

Jevrejsko groblje u Šapcu (Foto M. Mijušković)

Šabac – U Šapcu danas nema Jevreja. Sumornog 13. oktobra 1941. nemački vojnici su sve muškarce starije od 14 godina na najbestijalniji način umorili u bari Zasavici kod Mačvanske Mitrovice. U jednoj raci našlo se 1.057 ljudi Mojsijeve vere – 131 starosedelac, a ostalo izbeglice iz srednje Evrope, kojima je ovaj grad širom otvorio svoja vrata, u trenutku kada niko u svetu nije želeo da ih primi. Jevrejske žene i deca su u januaru 1942. prebačeni marvenim vagonima do Rume, a odatle peške do koncentracionog logora u Zemunu, gde su zauvek ostali...
Poslednje dve jevrejske porodice iz Šapca, čiji je predak Haim Avramović, kao oficir kraljevske vojske, čudom preživeo zarobljeništvo u Nemačkoj, iselile su se u Izrael početkom raspada bivše SFRJ. O narodu koji je u ovom gradu živeo više od dva veka svedoče još samo jevrejsko groblje, najveće u zapadnoj Srbiji, zgrada sinagoge u Ulici Vlade Jovanovića, čije je vlasništvo neočekivano postalo sporno, i izložba o konfiskaciji i sekvastraciji imovine, koju je ovih dana pripremila viši arhivar Nedeljka Sarić, a otvorio sudija Okružnog suda Gojko Lazarev.
Spomen bez obeležja jeste i zapušteni mlin u krugu trgovinskog preduzeća „Nama”, u Ulici Janka Veselinovića, nekada vlasništvo vinarskog trgovca Jakova Vukosavljevića. Pred zimu 1939. godine u Šabac je stiglo 1.300 Jevreja iz Austrije i Čehoslovačke, čija su tri broda mesecima bila ukotvljena na Dunavu kod Kladova, jer je Rumunija zabranila prelaz preko svoje teritorije, a Engleska nije dozvoljavala useljavanje u Palestinu. Šabački gradonačelnik, doktor prava Miodrag Petrović, ponudio im je gostoprimstvo i u grad koji je imao svega 16.000 stanovnika počela je da se sliva reka ljudi.
Rođaka Petrovićevih, kasnije poznata šabačka učiteljica Mara Jovanović, zabeležila je svoja devojačka sećanja na otmene, odmerene, vredne i brižne ljude koji su govorili uglavnom nemačkim jezikom.
U starom mlinu bilo je smešteno 500 Jevreja, a ostali u žitarskim magacinima Drage Tošković i Praškoj bancina kraju Pop-Lukine ulice i po kućama u gradu i okolini. Ugledni domaćin Dragić Adamović iz Jevremovca prihvatio je sedmoro stranaca, a svoju vilu u Velikoj Vranjskoj otvorio je i predsednik opštine Petrović. Pridošlice su uspostavljale prisne veze sa Šapčanima, stariji ljudi su odlazili u čitaonicu i uzimali knjige na nemačkom i francuskom, a mladići i devojke pripremali priredbe.
Trojica Jevreja igrala su u prvom timu „Mačve”, od kojih je najveća zvezda bio Kurt Hilkovec, za koga se pričalo da je čuvenom Zamori dao pet golova.
Sa okupacijom sve se izmenilo... Jevrejima, i starosedeocima i izbeglicama, oduzeta je sva imovina i stavljena pod sekvestar, o čemu svedoči izložba u šabačkom Arhivu. Lekarima i zanatlijama zabranjeno je da rade, dodeljene su im žute trake, a krajem jula prebačeni su u logor na Savi.
Ubijanja u gradu počela su u noći između 20. i 21. avgusta 1941. Likvidirani su ugledni lekari dr Bora Tirić i dr Alfred Bata Koen, abadžija Milutin Jovanović, žitarski trgovac Rista Ukropina, zemljoradnici Milutin Petrović, Milorad Misojčić, Nikola Perić... Jevreje logoraše Nemci su naterali da mrtva tela obese po banderama u centru, a sutradan pokupe i utovare na opštinska kola kojima se vuklo đubre. Ubijeni su sahranjeni u zajedničkoj grobnici na Donjošorskom groblju.
Posle neuspelog oslobađanja grada, 25. septembra, iz Francuske je prebačena 342. pešadijske divizije, koja je sprovodila odmazdu. Oko 5.000 Šapčana, kojima su Nemci priključili i 1.057 Jevreja iz logora na Savi, naterani su da trče 23 kilometra do logora u sremskom selu Jarak. Jevreji su likvidirani 13. oktobra u zaseoku Poloj, između Save i puta Mačvanska Mitrovica – Zasavica. Jama je bila dugačka 202, široka 2-2,5 i duboka 2 metra. Na jednakom rastojanju Nemci su poboli 50 kočeva, a svaka žrtva morala je da ga opkorači, licem okrenutim jami. U leđa su pucala po dva vojnika.
Očevidac zločina, zemljoradnik iz Majura Milorad Jelesić, koji je iz šabačkog logora doveden da zakopava mrtve, ispričao je da su Nemci bili prostrli ćebe na koje su Jevreji spuštali novac, prstenje i sve što se moglo naći od dragocenosti. Ubijenim ljudima čupali su kleštima zlatne zube, a ako se nije moglo – odvaljivali su ih cokulama.
Stari mlin u krugu „Name” još postoji. Međutim, nema obeležje da su tu živeli i nestali mnogi sugrađani. Predsednik Udruženja likovnih stvaralaca Šapca Slobodan Peladić predlagao je da se zgrada prevori u muzej. Sinagoga je zapuštena. Posle rata, jevrejska zajednica u Srbiji predala je zgradu opštini, a od 1987. do 2009. godine ovde je bila smeštena periodika Biblioteke šabačke.
Ovih dana pojavio se izvesni gospodin Stefanović, koji tvrdi da je zgrada njegovo vlasništvo...
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 21/12/2009]

Tragom naših napisa

Neraskidive veze Šapčana i Jevreja
 

Jedinstvenu plemenitost treba čuvati od zaborava, poručuje iz SAD Miodrag Nikolić, unuk čuvenog gradonačelnika Miodraga Petrovića. – Zaslugom umetnika stari mlin u kojem su bili Jevreji proglašen za kulturno dobro
 

Stari mlin dve godine je bio dom jevrejskim izbeglicama iz srednje Evrope Foto M. Mijušković

Šabac – „Kao unuk Miodraga Petrovića, gradonačelnika Šapca iz tog vremena, želim da zahvalim ’Politici’ za objavljivanje članka o tragičnoj sudbini šabačkih Jevreja, koji pokazuje svu divotu i ljubav stanovnika ovog grada u tim nesrećnim predratnim i ratnim godinama. Pozivam sadašnje gradonačelnike da obnove stari mlin i sinagogu, da se od njih napravi muzej prijateljstva, a sve druge objekte obeleže prikladnim natpisima, kako velika humanost Šapčana nikada ne bi bila zaboravljena.”
Ove reči, posle napisa „Rasuta sećanja na šabačke Jevreje”, uputio je Miodrag Nikolić iz Los Anđelesa, unuk poznatog šabačkog vinara Tihomira Nikolića i još čuvenijeg gradonačelnika, doktora prava Miodraga Petrovića, prethodno jugoslovenskog konzula u Bernu, Trstu i Zadru. Petrović je imao dostojanstva i smelosti da u Šabac pozove 1.300 Jevreja iz Austrije, Čehoslovačke i Poljske, koji su pred zimu 1939. godine mesecima bili ukotvljeni na Dunavu kod Kladova jer niko u svetu nije hteo da ih primi.
Nikolić je omogućio objavljivanje, po obimu skromne, ali po emocijama prebogate knjige „Šabac i Jevreji u susretu”, devojačka sećanja njihove rođake, potonje učiteljice Mare Jovanović na reku pridošlica Mojsijeve vere, od kojih je najveći deo bio smešten u mlinu vinarskog trgovca Jakova Vukosavljevića Ulici Janka Veselinovića. Posle rata ovo zdanje dato je TP „Nama”, koje ga je koristilo kao magacin tekstilne robe, a zahvaljujući entuzijazmu umetnika, istoričara umetnosti, arhitekata i menadžera u kulturi, okupljenih u šabačkoj nezavisnoj umetničkoj asocijaciji „Kolektiv”, evidentirano je kao kulturno dobro.
– Jevrejska delegacija svake godine posećuje Šabac i mesta na kojima su njihovi postradali sunarodnici boravili: zgradu vinara Jakova, sinagogu, groblje, mesto streljanja u Zasavici... Na inicijativu „Kolektiva” još 2002. godine s Jovanom Despotovićem, tadašnjim pomoćnikom ministra kulture, i Dušanom Petrovićem, tadašnjim gradonačelnikom, dogovoreno je da se zgrada obeleži kao zaštićeni spomenik. Naša asocijacija je predložila da se već dotrajali objekat detaljno rekonstruiše i pretvori u Centar za modernu umetnost – kaže za naš list predsednik „Kolektiva”, akademski slikar Slobodan Peladić.
On ističe da je grad napravio pravi potez, kada je zdanje s delom placa, u kojem su bile smeštene jevrejske izbeglice, na vreme izuzeto od privatizacije jer bi do sada najverovatnije bilo srušeno ili preprodato. Objekat ima podrum, prizemlje i dva sprata, ukupne površine oko 1.500 kvadrata. Podignut je 1930. godine, već sledećeg leta delimično je izgoreo, potom je obnovljen za prihvat izbeglica, a poslednji put rekonstruisan je 1964. godine.
– Arhitekte „Kolektiva” uradile su detaljan projekat i predale ga lokalnoj samoupravi. Prema specifikaciji radova, rekonstrukcija bi koštala oko 200.000 evra, što nisu prevelika sredstva za tako ozbiljan projekat. Naravno, Centar će sačuvati uspomenu na svoje prve, tragično nastradale stanovnike, među kojima je bilo i slikara i vajara. Nadam se da se u spisima iz tog vremena mogu naći gotovo sva imena, a s našim velikim umetnikom Rašom Todosijevićem razgovarali smo o izradi velike menore u metalu, koja bi bila postavljana ispred zdanja – ističe Peladić.
Šabački gradonačelnik Miloš Milošević kaže da plemenit čin njegovog dalekog prethodnika na funkciji Miodraga Petrovića i stradanja preko hiljadu ovdašnjih Jevreja, starosedelaca i izbeglica, zaista zaslužuju posebno mesto u istoriji grada. Svaka ideja i predlog su dobrodošli, a lokalna samouprava će potruditi da se realizuju. Jedan od prvih koraka je i registar nekadašnjih jevrejskih kuća, uglavnom u centru grada, koji je za nedavnu izložbu pripremio Međuopštinski istorijski arhiv.
Miroljub Mijušković

Smrt svuda vrebala
 

U bari Zasavici, koja je sada park prirode, 13. oktobra 1941. ubijeno je 1.057 šabačkih Jevreja, među kojima i 131 starosedalac iz ovog grada. Streljani su muškarci, a žene i deca su u januaru 1942. prebačeni u koncentracioni logor u Zemunu, gde su takođe umoreni. Pre okupacije, 1940. i 1941, iz Šapca su otišla dva jevrejska transporta za Palestinu. U prvom, sa železničke stanice, bile majke i deca, i za taj se zna, pošto su se kasnije javili, da je stigao na odredište. Drugi je pošao u februaru preko Bugarske, ali su brod na Crnom moru torpedovali Nemci. Šabački slikar Stevan Čalić dao je veću svotu novac dr Jozefu Vinteru, Jevrejinu iz Južne Moravske, koji je ilegalno, preko monaha iz fruškogorskih i grčkih manastira, uspeo da se domogne Palestine.

[objavljeno: 27/12/2009]
 

  
Pogledaj jos slika iz Šapca