Predsednik JO Beograd 1909-1910
Po završetku Prvog svetskog rata, a na ulazu u Veliki Kalemegdan, preko puta tadašnjeg hotela „Kruna“ bili su sakupljeni vidjeni Jevreji sa tadašnjim predsednikom Jevrejske opštine Hajimom Azrielom, bogatim trgovcem koji je trebao da pozdravi u ime srpskih Jevreja Regenta Aleksandra Karadjordjevića. Pred ulazom u Kalemegdan podignut je veliki slavoluk sa prigodnim parolama i u planu je bilo da predsednik Azriel preda regentu lovorov venac ukrašen srpskim trobojkama i posle toga održi prigodan govor.
Po završetku njegovog govora trebalo je srpsko-jevrejsko pevačko društvo da otpeva himnu. Pošto Azriel nije vladao perfektnim srpskim jezikom to su mu vidjeni Jevreji savetovali da regenta pozdravi Solomon Demajo a da on kao predsednik posle pozdravnog govora preda regentu venac. On se tome predlogu energično usprotivio rekavši: „Jo sol presidente, La unor es mija“ –ja sam predsednik, i počast pripada meni.
U tom je posle nekoliko trenutaka naišao regent sa svojom svitom dolazeći iz Knez Mihajlove ulice. Predsednik Azriel se ušeprtljao, zgrabio lovorov venac i predajući ga regentu rekao: „Vaše kraljevsto veličanstvo, primite ovaj venac od srpski jevreji u znak zahvalnost i ljubav. Venac primite od nama-vama“. regent se nasmejao, srdačno se pozdravio sa Azrielom i srdačno se sa njim rukovao.
David-Viktor Azriel sin Hajima Azriela, veletrgovca iz Beograda, završio je osnovnu školu i gimnaziju sa velikom maturom u Beogradu a zatim otišao u inostranstvo na studije gde je završio arhitektonski fakultet sa odličnim uspehom i vratio se u Beograd. Kao bogataški sin nije se bavio svojim zanatom – arhitekturom. Napravio je plan i bio nadzorni inženjer prilikom zidanja jevrejske sinagoge u Car Uroševoj ulici „Bet Israel“ 1906. godine. Napravio je Bulijevu robnu kucu u Kralja Petra 16 u Beogradu.