Konfino, Žak
lekar, književnik
(Leskovac, 22. VI 1892 - Beograd, 16. VIII 1975)
Otac Buhor, majka Klara, rođ. Koen.
Osnovnu školu (1898-1902) i nižu gimnaziju (1902-1906)
završio je u Leskovcu, višu gimnaziju u Beogradu (1906-1910).
Studije medicine u Beču (1910-1914) prekinuo je zbog
izbijanja Prvog svetskog rata. Po povratku u Srbiju, služio
je kao lekarski pomoćnik u Valjevu i Leskovcu. Tokom 1915.
bio je šef vojne ambulante u Đukusu (Albanija). Nastavio
je studije medicine u Beču (1916-1918).
Kao lekar stigao je 1918. na Krf, gde je bio u vojnoj
bolnici. Posle proboja Solunskog fronta, nastavio je
da radi kao lekar u Dubrovniku i Sarajevu. Po povratku
u Leskovac, bio je opštinski i privatni lekar.
Boravio je na specijalizaciji u Parizu (1937-1939),
posle čega je nastavio da radi kao lekar opšte prakse i
specijalista za astmu. Tokom Drugog svetskog rata bio je
u zarobljeničkim logorima u Italiji (1941-1943). Posle
kapitulacije Italije prebegao je u Cirih, gde je prišao
prokomunistima i uređivao list Sloboda. Sa grupom
lekara iz Švajcarske otišao je u Bari, u partizansku
bolnicu, 1944. godine. Novembra 1944. postavljen je
za šefa vojne ambulante u Beogradu i za lekara Glavne
bolnice. Od demobilizacije do penzionisanja 1953,
radio je kao lekar u Beogradu.
Objavio je veliki broj pripovedaka, humoreski, publicističkih članaka, putopisnih beležaka i stručnih
radova i bio saradnik brojnih dnevnih listova, časopisa i drugih publikacija. Istakao se kao pisac kratke
satirične proze. Glavne teme njegovih dela bile su
život u sefardskoj sredini, leskovačkoj i beogradskoj, i
psihologija odnosa lekara i pacijenta.
VAŽNIJA DELA:
Moji opštinari, Beograd 1934;
Lica
i naličja, Beograd 1936;
Moj Jocko, Beograd 1937;
Janko,
Beograd 1938;
Humoreske, Beograd 1941;
Moje jedinče,
Beograd 1952;
Lekareve priče, Beograd 1952;
100 godina –90 groša, Beograd 1952;
Zaklinjem se: drama u pet slika,
Beograd 1957;
Nove humoreske, Subotica–Beograd 1960.
LITERATURA:
N. Popović, Jevreji u Srbiji 1918-1941, Beograd 1997, 183;
Leksikon pisaca Jugoslavije, Beograd 1987, knj. II, 537-538;
T. Cvetković, Žak Konfino - lekar i literata, Pomak, 19, 2001, 1-3;
Petrović T.,Žak Konfino, humanista i pisac, Pomak, 19, 2001,4;
Mirković M., Žak Konfino, 100 godina 90 groša, Letopis Matice srpske, 3, 1953,
238-239.
M. Radovanović
ЗНАМЕНИТИ Јевреји Србије : биографски лексикон / [уредник
Александар Гаон]. -
Београд : Савез јеврејских општина Србије, 2011 (Батајница : Спринт). - 278
стр. : илустр. ; 24 cm
Dr Žak Konfino,
lekar i knjževnik, rodjen je 22. juna 1892. godine u Leskovcu. Sin siromašnih
roditelja, oca Lazara, po profesiji limara i majke Klare, krojačice. Odrastao je
u patrijarhalnoj, siromašnoj i vrlo čestitoj jevrejskoj porodici.
Osnovnu školu i gimnaziju sa položenom malom maturom završio je u Leskovcu, a
posle prelazi na dalje školovanje u Beogradu, gde završava osam razreda
gimnazije i veliku maturu u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Budući siromašan, on je
kao odličan djak davao privatne časove slabim učenicima gimnazije i od toga se
izdržavao, a stanovao je kod svojih rodjaka Avrama Baruhića, trgovačkog putnika
i njegove žene Vinuče, u ulici Rige od Fere br.18. Po završenoj velikoj maturi
1918. godine, on se upisuje na medicinski fakultet u Bernu-Švajcarska, gde je
promovisan za lekara 1918. godine.
Još kao mlad lekar 1920. godine on otvara svoju privatnu lekarsku ordinaciju u Leskovcu a 1926. godine on je jedan od propagatora i glavnih organizatora-osnivača Leskovačkog pozorišta, koje je tada bilo smešteno u sali hotela „Pariz“. Žak je kao lekar i pisac bio ne samo u Leskovcu već i u njegovoj bližoj i daljoj okolini veoma popularan, tako da su ga Leskovčani nazivali „Jevrejče“. 1928. godine on osniva zajedno sa dr Dušanom Dekleva, hirurgom, sanatorijum u Leskovcu. To je bio prvi snatorijum, osnovan u jednom od malih mesta predkumanovske Srbije. Žak je počeo da se bavi književnošću još pre rata. Kao pisac je bio raznovrsan i veoma popularan i rado čitan od široke publike. Svoje prve humoreske štampao je 1932. godine u dnevnom listu „Politika“, zatim piše delo „Moji opštinari“ 1934. godine, da bi 1935. godine napisao delo „Lica i naličja“, 1937. godine izdao je knjigu pod nazivom „Moj Jocko“, a 1941. godine napisao je delo „Humoreske“. Sva ova dela štampana su i izdata od izdavačkog preduzeća „Naša knjiga“.
U Drugom svetskom ratu
kao rezervni oficir mobilisan je i upućen na front prema Italiji gde je
zarobljen. Posle kapitulacije Italije on beži u Švajcarsku, da bi odmah po
završetku Drugog svetskog rata došao u oslobodjenu domovinu. Posle oslobodjenja
Žak 1947. godine izdaje svoju zbirku humoreski pod nazivom „Rotarijanci“ u
izdanju humorističkog lista „Jež“ u kome je dugo saradjivao. 1952. godine
izdavačko preduzeće „Novo pokolenje“ izdaje njegovo delo „Sto godina – 90 groša“,
a 1953. godine izdavačko preduzeće „Prosveta“ izdaje njegov roman „Moje je biće“,
dok mu godinu dana ranije izdavačko preduzeće „Narodna knjiga“ štampa aktovku „U
sredu se registrujem“,a krajem 1953. godine isto preduzeće izdaje njegove
humoreske „Lekareve priče“, a 1957. godine on piše i prvu dramu „Zaklinjem se“.
1960. godine u izdanju preduzeća „Veselim Masleša“ izdaje svoj roman „Mamin
veliki sin“, a u izdanju izdavačkog preduzeća „Minerva“ svoje pripovetke „Nove
humoreske“. Popularni dr Konfino je osim ovde nabrojanih dela mnogo pisao i u „Jevrejskom
pregledu“ i „Jevrejskom almanahu“. Bile su to obično pripovetke sa jevrejskom
tematikom. Jedna od njegovih zapaženih drama „Plagijat“ prikazivana je i u
Narodnim pozorištima Skoplja i Niša, a u Beogradu je trebala da bude prikazana
1938. godine od amaterske pozorišne radničke grupe „Abrašević“ ali je u oči same
predstave od policije zabranjena. Isto tako njegov veoma zapažen pozorišni komad
„Krv nije voda“ prikazan je u Nišu i Skoplju iste godine.
Posle oslobodjenja ovi komadi su najviše igrani u amaterskim pozorištima gotovo širom cele Jugoslavije. Isto tako Žak je napisao i komad „Siroto moje pametno dete“, 1957. godine. Komedija „Eksperiment“, koja je dobila prvu nagradu na konkursu Saveza jevrejskih opština u Beogradu, izvedena je u Varšavi na sceni jevrejskog državnog pozorišta, kao i na televiziji RT Beograd. Žak je isto tako napisao i sledeću komediju: „Luda bolest – ljubomora“ koja je prikazana tokom 1966-1967. godine u zagrebačkom pozorištu „Varijete“, u Narodnom pozorištu u Leskovcu, Prilepu i mnogim drugim mestima širom Jugoslavije. Žak je pisao i radio drame: „Mamin veliki sin“, „Lekar u dilemi“, „Trešnjin rodjendan“ i „Zdenko naduvenko“. Osim toga Žak je preveo roman Šalomaša (Šalom Alejhem) „Marienbad“ koje je štampalo izdavačko preduzeće „Novo pokolenje“,a njegova zbirka humoreski „Lice i naličje“, u prevodu, štampana su u Rio de Žaneiru – Brazil. Pojedine njegove humoreske prevedene su na češki, bugarski i nemački jezik a štampane su u književnim časopisima ovih zemalja. Da rezimiramo: Žak je jedan od veoma zaslužnih i visoko ocenjenih jevrejskih književnika, poznat ne samo u našoj domovini već i daleko izvan njenih granica.