Leon Koen (Beograd 1859 - Vrsac 1934)

Odrastao je u jevrejskoj četvrti Jalija kraj Dunava. Potekavši iz siromašne mnogočlane porodice, u mladosti se izdvojio uočljivo strastvenim doživljajem vidjenog. Poriv ga je preusmerio od krojačkog zanata ka učenju crtanja u Beogradu. Usledile su i studije u inostranstvu, po prijemu na Akademiju umetnosti u Minhenu u Bavarskoj posle 1882. Koenova učenja u klasama Akademije sustigla je njegova krajnja posvećenost istorijskim i verskim temama. Nagradjen je Srebrnom medaljom Akademije 1896, za veliko platno ’Josifov san’ nadahnuto Starim zavetom. Sliku je potom izložio na prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu, a sa svojim delima je ucestvovao i na prvom Bijenalu u Veneciji 1899, kao i u postavci srpskog paviljona na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. Koenovo poneseno stapanje srpskih i jevrejskih predanja, grčkih mitova i šekspirovske drame proisteklo je u evokativne teme kakav je ’Večiti Juda’ koju je naslikao u vise varijanti. Živeo je povremeno u Beogradu, ali zbog studija pretežno u Minhenu, boreći se sa oskudicom u predanoj umetničkoj karijeri i prijateljstvima sa studentima i umetnicima iz domovine, kao i sa Fon Štukom ili sa Kandinskim, s kim je izlagao na izložbi grupe ’Phalanx’ 1903.

Mnogi podaci o Koenu su nestali, izuzev izveštaja Ministarstvu Prosvete Kraljevine Srbije oko nedovoljnih stipendija. Nevolje su se pojačale mentalnom bolešću posle 1905. Njegova supruga Jozefina Šimon prodala je ili založila najveci broj slika, u vreme kada je Koen izgubio moć prisebnosti. Posle Prvog svetskog rata, prijatelji oko Jevrejske opštine vratili su ga iz Minhena u Beograd. Koen je ostao bespomoćan do smrti 1934. Fascinacija ljudskim sudarom sa svevišnjim silama može se razmotriti i skorijim otkrićem: bio je prvi prevodilac na srpski uvodnog dela Ničeovog spisa ’Tako je govorio Zaratustra’. Više od stotinu Koenovih likovnih radova nestalo je, nabrajaju se razlozi: pustošenje Sinagoge Bet Jisrael i opštine 1941. kao i nacistička okupacija Beograda. Na sve se, što je zanemareno, nadovezuju i nejasne okolnosti za njihov nestanak posle komunistickog prevrata. Zvanično, danas se svega 15 Koenovih radova nalazi u muzejima u Srbiji.

Koen, Leon
slikar
(Beograd, 1859 ili 1860 - Vršac, 15. V 1934)
Otac Aron, trgovac, majka Sara.
Koen je učio trgovački i krojački zanat u Šapcu, a u
Beograd je prešao 1881. Dok je radio kao kalfa u „Radnji
starijeg Gutmana“, opredelio se za slikarstvo. Učio je
kod slikara Steve Todorovića (1881/82) i Đoke Milo-
vanovića (1883/84). Pohađao je Akademiju u Minhenu, od
1884. do 1890. kao državni stipendista. Zbog sukoba sa
Ministarstvom prosvete i ukidanja stipendije, vratio
se u Beograd. Tada je prvi put otišao na lečenje u dušev-
nu bolnicu. Zahvaljujući pomoći brata Davida, pravni-
ka, već 1891. vratio se u Minhen. Za sliku Josifov san
1896. nagrađen je srebrnom medaljom na Akademiji. Sliku
je potom izložio na međunarodnoj izložbi u minhenskoj
„Staklenoj palati“. Prvu samostalnu izložbu je imao u
Beogradu, u zgradi Stare skupštine 1898.

Koenov slikarski izraz proističe i upućuje na delovanje
secesionista u Minhenu. U delima mu se oslikava eks-
presionistička slikarska priroda i simbolistička re-
akcija na naturalizam. Dela su mu nastala na međi neoro-
mantičarskih uticaja i simbolizma u okviru recesije. U
stvaralaštvu Koena postoje dva perioda: prvi, do 1900.
kada je forsirao veštačku svetlost, sa tonskim princi-
pom (Josifov san i Večiti Juda), i drugi, posle 1900, kada
prelazi na koloristički princip (Proleće).

Koen je najviše stvarao do 1905, kada je zbog zdravstvenih
problema tokom narednih godina prestao da se bavi sli-
karstvom. Posle Prvog svetskog rata rođaci su ga vratili u
Beograd. Od 1920. do 1926. bio je u duševnoj bolnici, a 1931.
poslali su ga na kućnu negu u Vršac, gde je ostao do smrti.
David Pijade je organizovao retrospektivnu izložbu
Leona Koena u školi Kralja Petra, kod Saborne crkve,
1926. Povodom smrti, u jesen 1934. priređena je komemo-
rativna izložba u Jevrejskoj opštini.

Od 16. do 22. februara 1935. izložene su 63 slike u okviru velike
retrospektivne izložbe Leona Koena u Umetničkom paviljonu
na Kalemegdenu. Danas je sačuvano 15 likovnih dela i 7
fotografskih snimaka izgubljenih slika.

DRUGA VAŽNIJA DELA: Portret Atanasija Todoro-
vića, nedatirano, NMB; Skica za otmicu, nedatirano,
oko 1900, NMB; Haronova barka, oko 1898, NMB; Adam i
Eva u raju, nedatirano, NMB; Skica za raj, nedatirano,
NMB; Jesen, oko 1895, NMB; Skica za simfoniju proleća,
oko 1895, NMB; Amor universalis, nedatirano, NMB; Auto-
portret, nedatirano, JIM (vlasništvo NMB); Pogrom,
nedatirano, JIM; Proleće - studija, nedatirano, MSP; Veciti Juda JIM.

LITERATURA:
Smrt Leona Koena, slikara sa beogradske Jalije, Jevrejski glas 1934;
Nikola Šuica, Leon Koen, Beograd 1995, (magistarska teza), 7-10, 75, 76, 163, 171-172;
Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo: 1900-1950, Beograd 1973, 26-28;
Stanislav Živković, Srpsko slikarstvo XX veka, Novi Sad 2005, 14-15;
Miodrag Protić, Srpsko slikarstvo XX veka, Knj 1, Beograd 41.

J. Petaković

ЗНАМЕНИТИ Јевреји Србије : биографски лексикон / [уредник Александар Гаон]. -
Београд : Савез јеврејских општина Србије, 2011 (Батајница : Спринт). - 278 стр. : илустр. ; 24 cm