Enriko Josif 1924-2003

Josif, Haim Enriko
kompozitor, redovni profesor Muzičke akademije u Beogradu, redovni član SANU
(Beograd, 1. V 1924 - Beograd, 13. III 2003)

Otac Moša, majka Sofija, rođ Farhi.
Pre Drugog svetskog rata bio je aktivan omladinski član cionističke organizacije Hašomer hacair.
Nekoliko dana pre bombardovanja Beograda aprila 1941, sa majkom i bratom prebegao je u Sarajevo. Iz Sarajeva
su, pošto je počeo rat, prešli u Dubrovnik. Kada je Dubrovnik došao pod kontrolu nemačkih i ustaških
snaga, uz dozvolu italijanskih vlasti prešli su u Split. Zbog organizovanja omladinskih demonstracija
protiv Musolinija, osuđen je na smrt, posle čega se ilegalno prebacio na Korčulu. Sa Korčule su celu
porodicu italijanske vlasti evakuisale i naselile u mestu Bedonija, kod Parme, sa statusom ratnih
civilnih interniraca. Posle kapitulacije Italije 1943, povlačeći se prema severu, uspeli su da pređu
italijansko-švajcarsku granicu. Enrikov deda po majci u međuvremenu se prebacio iz Srbije u Cirih, tako da
je porodica kod njega sačekala kraj rata.

Na zahtev majke, posle rata je sa njom proveo mesec dana u Izraelu, ali je odlučio da se vrati u Srbiju.

Pošto je završio školu za ratom ometene đake, maturirao je u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Posle nekoliko
ispita položenih na Medicinskom fakultetu i pokušaja da upiše Filozofski fakultet, upisao je Muzičku
akademiju u Beogradu. Diplomirao je 1954, u klasi profesora Milenka Živkovića, Simfonijetom u pet stavova.

Kao nastavnik radio je u nižoj muzičkoj školi „Vojislav Vučković“ (1952-1953) i srednjoj muzičkoj školi
„Kornelije Stanković“ (1955-1957), a 1957. izabran je za asistenta na Katedri za kompoziciju Muzičke akademije
u Beogradu. Tokom akademske 1961/62. bio je na stručnom usavršavanju u Rimu.

Posle iznenadne smrti profesora Živkovića (1964), preuzeo je katedru. Izabran je u zvanje docenta 1965,
zatim vanrednog profesora (1970). Kao redovni profesor predavao je na Katedri za kompoziciju od 1976.
do penzionisanja 1989.

Njegov stvaralački opus obuhvata orkestarska, kamerna, solistička, vokalno-instrumentalna, muzičko-scenska
i dela za klavir. Bavio se i muzičkom kritikom, objavljujući članke u Politici. Objavljivao je eseje u
velikom broju dnevnih novina i časopisa. Septembra 1990. otvorio je Besedom o Mokranjcu XXV Mokranjčeve
dane u Negotinu.

Autor je muzike za pozorišne komade Beton i svici, Ko puca otvoriće mu se, BanovićStrahinja, Komandant
Sajler, Veliki nož, Svetlosti velegrada, Pretpraznično veče, Mostovi i Ruža vetrova.

Komponovao je i muziku za filmove Desant na Drvar (1963), Vrtlog (1964), Ko puca otvoriće mu se (1965) i
Opatica i komesar (1968) i za televizijske produkcije Bojna Kosovu (1964), Visočka hronika (1967), Prvoklasni
haos (1968), Moje je srce visoko u brdima (1968) i Tristan i Izolda (1970).

Na osnovu njegovih sakupljenih govora, Vladeta Košutićje 1990. objavio knjigu Prorok stadu kamenom.

Dobitnik je Sedmojulske nagrade (1960) za Koncert za klavir, Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva (1962) za
muziku za film Sarajevska hagada, Oktobarske nagrade grada Beograda (1965) za Simfoniju u jednom stavu,
nagrade žirija Jugoslovenske radio-televizije (1967) za Tri psalma, nagrade Radio Beograda (1969) za muziku u
radio-drami Lomača, Sterijine nagrade (1970) za muziku u Omeru i Merimi, nagrade Petar Konjović(1971) za balet
Ptico, ne sklapaj krila, nagrade žirija Jugoslovenske radio-televizije (1971) za Zapise za duvački kvartet.

Za celokupno stvaralaštvo dobio je Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima (1972), priznanje Izvanredni
zlatni beočug (1990) i Plaketu Narodnog pozorišta u Beogradu (1991).
Za dopisnog člana SANU izabran je 25. aprila 1991, a za redovnog 26. oktobra 2000. Kao delegat Odeljenja za
likovne i muzičke umetnosti SANU ušao je u Upravni odbor Muzikološkog instituta 1994. godine.

LITERATURA:
Enriko Josif, Prorok stadu kamenom, Beograd 1990;
Enriko Josif, Slična sudbina (u publikaciji Jaša Almuli, Živi i mrtvi, Beograd 2002, 369-385);
Ko je ko u Jugoslaviji: Jugoslovenski savremenici, Beograd 1970, 410;
Enriko Josif, dopisni član, Godišnjak SANU, 98, 1991, 593-597;
Milena Marković Enriko Josif, dopisni član (dopuna bibliografije), Godišnjak SANU, 105, 1999, 649-651;
Dejan Despić Enriko Josif (1. 4. 1924 - 13. 3. 2003), Godišnjak SANU, 110, 2004, 697-698.

FOTOGRAFIJA: Fototeka SANU

M. Radovanović

Iz knjige "Znameniti Jevreji Srbije : biografski leksikon" / [urednik Aleksandar Gaon]. -
Beograd : Savez jevrejskih opština Srbije, 2011 (Batajnica : Sprint). - 278 str. : ilustr. ; 24 cm