Leon 1888-1965
Ana 1896-1942
Divna 1924-1993
Ženi 1927-2009
Aleksandar 1922-2020
|
Lebl, Aleksandar novinar (Beograd, 1. V 1922 - Beograd 2020) Otac Leon H. Lebl, rudarski inženjer, majka Ana, rođ Robiček. Četiri razreda osnovne škole i prvi razred gimnazije pohađao je u Aleksincu. Ostalih sedam razreda gimnazije završio je u Trećojrealnojmuškojgimnaziji u Beogradu, gde je maturirao 1940. Započeo je studije tehnike na Tehničkom fakultetu u Beogradu, koje je prekinuo zbog rata. Preživeo je bombardovanje Beograda. Sa lažnim do- kumentima, napustio je Beograd 25. oktobra 1941. i ot- išao za Split. U Splitu je bio do avgusta 1942, kada je bio otkriven i sa grupom Jevreja poslat za Dubrovnik. Nakon saslušanja, na kojem je tvrdio da je starokatolik, bio je pušten. Otišao je u Split, gde je ponovo uhapšen i zatvoren. Tokom septembra i oktobra 1942, bio je u konfinaciji u Novom Vinodolu, a od novembra u logoru u Kraljevici. Tu je ostao do juna 1943, kada je prebačen na Rab, u logor za civilne ratne internirce, gde se nalazio do septembra. Nakon pada Italije, bio je borac u Petom jevrejskom bataljonu Rapske partizanske brigade, zatim u Drugojbri- gadi Sedme banijske divizije. Tokom rata, bio je šef kancelarije Treće brigade Sedme banijske divizije, pomoćnik šefa Odseka za organizaciju brigade i član bri- gadnog komiteta SKOJa. Dva puta je lakše ranjen. Iz rata je izašao u činu zastavnika, a kasnije je napredovao do čina kapetana. Demobilisan je krajem 1945. Odlikovan je Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III reda. Po povratku u Beograd, studirao je prava uz priznata dva semestra sa Tehničkog fakulteta (1946-1948). U istom periodu, honorarno je radio u međunarodnom odeljenju Centralnog veća Narodne omladine Jugoslavije. Za Savez omladina balkanskih zemalja izdavao je publikacije na francuskom i engleskom jeziku. Vodio je strane omladinske brigade na radnim akcijama tokom leta (1946-1948). U jesen 1948, počeo je da radi u Ministarstvu spoljne trgovine, u Direkciji za međunarodnu špediciju (1948- 1949). Nakon što je bio razrešen dužnosti kadrovika u Direkciji, zbog sestrinog hapšenja i robijanja na Golom otoku, vanredno je završio studije ekonomije (1949-1953). Po ukidanju Ministarstva spoljne trgovine, prešao je u Direkciju za informacije FNRJ(1952-1954), gde je radio do njenog rasformiranja. Kraće vreme je radio u Direkciji za ekonomsku i tehničku pomoć Zatim je pre- vodio i pisao za američke novinare -dopisnike iz Jugos- lavije (Time, Life, Newsweek). Urednik u spoljnopolitičkojredakciji Večernjih novo- sti bio je od 1955. do 1961, kada je prešao u Borbu (1961- 1963). Nakon toga je radio u Ekonomskojpolitici od 1963. do penzionisanja 1977, ali je pisao i posle toga, sve do 1997. Pisao je uvodnike u Ekonomistu od osnivanja 1997. do 2008. Dopisnik Financial Times bio je od 1968. do 1990. Izveštavao je za Večernje novosti i Borbu iz Poljske 1956. Kao stipendista Fordove fondacije, bio je u SAD na usavršavanju (1964-1965) i za to vreme slao izveštaje za Ekonomsku politiku. Pisao je za poljske (Express Wieczorny), rumunske (Viaţ Economică) i američke (The Journal of Commerce) listove. VAŽNIJA DELA: Vladislav Milenković Aleksandar Lebl, Monopoli danas, Beograd 1964; Crna i bela Amerika, Beograd 1966; Mađarska, Beograd 1968 (urednik); Paulina Lebl Albala, Tako je nekad bilo, Beograd 2005 (izdavač, autor uvoda); Ženi Lebl, Da se ne zaboravi, Beograd 2008 (autor predgovora); Paulina Lebl Albala, Vidov život: biografija dr Davida Albale, Beograd 2008 (izdavač, autor uvoda). IZVOR: intervju sa Aleksandrom Leblom (13. 9. 2010) A. Rafailović iz knjige Znameniti Jevreji Srbije : biografski leksikon / [urednik Aleksandar Gaon]. - Beograd : Savez jevrejskih opština Srbije, 2011 (Batajnica : Sprint). - 278 str. : ilustr. ; 24 cm |
Iz Aleksinca, gde joj je otac radio kao rudarski in- ženjer, sa porodicom se 1933. preselila u Beograd. U Beogradu je završila osnovnu školu i upisala Prvu realnu gimnaziju. Uoči odvođenja jevrejskih žena i dece u logor na Sajmištu, prebegla je u Niš. Pod lažnim imenom (Jovanka Lazić živela je kod Jelene Glavaški, svoje ne- kadašnje vaspitačice iz vrtića. Zbog ilegalnog rada, obe su uhapšene 22. februara 1943. Dok je njena spasi- teljica streljana, Ženi je, kao maloletna, oterana na prinudni rad na teritoriju Trećeg rajha. Pošto je ponovo uhapšena, iz berlinskog Gestapoa oslobođena je tek 28. aprila 1945. Po povratku u Beograd završila je gimnaziju, studirala pravo i Novinarsko-diplomatsku visoku školu. U istom periodu bila je aktivan saradnik lista Politika. Zbog vica koji je ispričala kolegama u redakciji Politike, optužena je za „klevetu protiv naroda i države“. Osuđena je avgusta 1949. i kažnjena prinudnim radom u trajanju od godinu dana. Pomilovana je posle više od dve godine provedene u Glavnjači, Zabeli, Ramskom ritu, Svetom Grguru i na Golom otoku. Zbog presude izbačena je iz redakcije Politike, izbrisana iz članstva Saveza boraca Jugoslavije i Udruženja novinara NR Srbije. Oslobođena je avgusta 1951. Septembra 1954. iselila se u Izrael. U Haifi je za- vršila višu školu za rendgen tehničare. Četiri godi- ne je radila u bolnici, posle čega je otišla na spe- cijalizaciju u Švedsku. Od 1964. bila je upravnik škole za rentgen tehničare u sklopu Medicinskog centra u Tel Avivu. Do odlaska u penziju u istojškoli predavala je radiografiju. U Izraelu se posvetila izučavanju istorije Jevreja na teritoriji Jugoslavije, pre svega Srbije i Makedonije, u okviru Istorijskog odbora HOJ(Udruženje Jevreja poreklom iz Jugoslavije). Osim velikog broja različitih članaka vezanih za život Jevreja na teritoriji Jugoslavije, napisala je nekoliko odrednica u enciklopediji Jad Vašem i Leksikonu jevrejskih zajednica Jugoslavije. Na osnovu njenih iskustava sa Golog otoka, iznetih u razgovoru sa Danilom Kišom, snimljena je serija Goli život (1990). Pisala je na srpskom i hebrejskom jeziku i bavila se prevođenjem dela izraelskih pisaca. Na anonimnim konkursima u organizaciji Saveza jevrejskih opština Jugoslavije (Srbije) učestvovala je od 1983. do 2006. i dobila 25 nagrada. Prvu nagradu konkursa SJOJdobila je za dela Tragedija beogradskih Jevreja 1688 (1983), Jevrejske knjige štampane u Beogradu (1837-1905) (1984), PoložajJevreja u Srbiji u XIX veku (1985), Duhovni vođa beogradskog jevrejstva kroz vekove (1986), Jevreji u Nišu (1988), Sinagoga u Beogradu (1996), Tragedija transporta Kladovo-Šabac (1997), Konačno rešenje jevrejskog pitanja u Beogradu 1941/42 (2000), Leopold Pavle Lebl –preherclijanski cionista (2002) i „Bar Giora“, Beč 1902-1927 (2006).
DRUGA VAŽNIJA DELA: Ljubičica bela: vic dug dve
i
LITERATURA: Ženi Lebl, Do „konačnog rešenja“,
Jevreji
iz knjige |
