ANTOLOGIJA SAVREMENE IZRAELSKE POEZIJE

koju je priredila i prevela s hebrejskog Ana Šomlo

biće predstavljena na Sajmu knjiga u Beogradu

na štandu Kuća poezije

iz antologije izdvajamo:   David Avidan

IZVEŠTAJ O SITUACIJI MLADE POEZIJE U NJU JORKU

Vredi li ili ne hebrejskom poeti, bilingvisti, da provede

Godinu ili dve u Njujork-Sitiju, da kroči nogom,

Rukom – svim što kročiti može – u novo udruženje pesnika

Menhetna? Pitanje je ozbiljno. Izraz udruženja

nije baš

Adekvatan. Ako je tako – bolje bi se uklopilo – pleme.

Pesničko pleme zatvorenog tipa,

Radi unutar sebe za sebe, mozak kolektivni, prsti

Individualni. David Rozenberg, recimo,

Koji je proveo nekoliko godina u Kanadi (Vijetnam

mu se nije dopao),

Izjavljuje bez ironije, da je vreme ironije u poeziji

vreme prošlo. Poezija se – kaže on – ne bez moje

izvesne pomoći –

Stvara, ne da bi dosađivala čitaocima niti pesnicima

drugim,

A ukoliko ima zube, može ih pokazati

I kada se osmehuje. Prošlo je doba ujedanja, prošlo

Doba individualizma, prošlo je – na njegovu žalost –

I doba komercijalizma. U Njujork-Sitiju

Ima više večeri poezije u jednoj nedelji nego u

Tel-Avivu

Tokom cele godine, ali među njima nećeš naći

neutralnu,

Ravnodušnu publiku, svi su tamo

Pesnici. Pesnici čitaju pesme pred pesnicima.

Besplatno (skoro), bez devojaka u sali (osim

pesnikinja koje izgledaju

Prilično ružno) bez podrške snažne publike

nepesničke,

Očigledno, čitava stvar je prilično odbojna. Pa ipak,

čak je Alek Ginsberg

Godinu dana čekao na red da bi čitao (100$)

u crkvi Svetog Marksa,

I većina onih koji izjavljuju da je njegovo vreme

prošlo i da je u stvari

Pravi čovek Džon Ešberi, ukoliko uopšte postoji takva

Bilo kakva centralna ličnost. Knjige izlaze u privatnim izdanjima

(Nisu čak otkucane električnim mašinama)

u 400, 500 primeraka

Razdeljenih samo među prijateljima-pesnicima

(bez primerka za kritiku)

I umiru – ili žive bezbolnom smrću ili životom.

„Hvala vam na pesmama,

Čitao sam ih sa iskrenim divljenjem. Šaljite mi ih,

molim vas, i nadalje povremeno.“

Pesnik je pesniku vuk-drugi. Ti hraniš mene. Ja

Hranim tebe, jedan drugog jedemo, a svet nas

Sve proždire. Rivalstvo? Otkud odjednom? Ima u

SAD

mnogo stipendija

Za sve, ali uprkos tome, poznajem više pesnika u

Njujorku

Koji žive od fonda za nezaposlene nego u Tel-Avivu.

A David Rozenberg

koji radi već više od godinu dana na novom,

modernom prevodu

Psalama na engleskom, piše sa tugom: „Ako se

Čitava stvar oduži

-Vidim već sebe u junu kako vozim taksi.

Dozvola za poeziju

I vozačka dozvola delovi su jedne iste stvari.

A Malenga

-Žerar Malenga – koji je svojevremeno upravljao

„fabrikom“

Endija Vorhola, sa priličnim uspehom, radi ovde, onde.

A u međuvremenu je postao fotograf pisaca.

„Kakve veze

Žerar ima sa poezijom?“ dobacuje spisateljica novela

čije sam ime zaboravio / nema veze –

U svakom slučaju ovde je ne poznaju/, a Malenga

izjavljuje,

Da će je ta primedba skupo stajati. Kurva jedna.

Nasledila

Bogatstvo od svog oca i poludela posle razvoda od

jednog Izraelca,

Svaki čas menja svoj broj telefona. Sreo sam je

U „Ruskoj čajdžinici“, u 57. ulici, stara je suviše za

mene,

Debela i stara. Njena cimerka, razvedena Kineskinja,

izjavljuje ozbiljno,

Da je sestra od tetke Brus Lija, činjenica

neknjiževna osvežava

Da u osnovi svako plemensko prijateljstvo zaluđuje,

ceo svet

Jednom glavom, zdravom glavom u bolesnom

krevetu,

nema šta da se traži

U takvim krevetima (provereno, iz prve ruke)

nikakav usisivač

Neće izvući iz njih ni mrvicu seksa. One imaju

neprilika.

Lari Fejgin,

Pesnik, Jevrejin, tip muškarca kojim se vlada, pomaže

An Voldman,

(Ona nije Jevrejka, tip žene koji vlada, najnoviji

model)

upravlja

Centrom za poeziju u crkvi Svetog Marksa, priznao

mi je:

„Volim žene koje dominiraju-

Volim kada mi se kaže šta da radim.“

On svoju pasivnost naziva „Psihološkim Taj-či-čuanom“

(Opet uz izvesnu moju pomoć da stvar nazovem pravim

imenom, šta da se radi) i izjavljuje da razlika

Između muškarca i žene pripada prošlosti. David

Šapiro

Ne slaže se sa tim. On ima druge probleme. On je

akademski građanin

I knjige su mu objavljene u komercijalnim izdanjima

-Artur Koen

(Pisac, istraživač, obuzet sobom) sve je sam postigao.

„Ti nisi američki pesnik – ti si u stvari pesnik

Evropski koji piše na engleskom“, rekao mi je ozbiljno

David Rozenberg

Iz post-ironične epohe. Ko želi da bude

Američki pesnik? Ukupna poezija zajednice je sramna

Podjednako, severni Tel-Aviv, Menhetn, zaliv

San Franciska, Zapadni Berlin, You name it.

Pa šta? U Izraelu je teško. Debela pesnikinja

Odvukla me je ko zna kako u svoju sobu u Sohou,

gde živi

Sa pacovima i buba-švabama, ali ima električnu

pisaću mašinu

IBM, kakvu ja nemam, mada sam već ćaskao sa

kompjuterom

IBM, što ona nije – i onda to nazivaju socijalnom

pravdom?

Ali „upotrebljive pesme“ prodaju se u hiljadu

primeraka,

i većina pesnika sa Menhetna

-Čak i oni najpoznatiji – prodaju stotinak primeraka

Samo. Nekako sam i ja uspeo deo američke

stipendije

Da im maznem. I šta mi, onda, fali u životu? A

Njujork

neće pobeći, neće ni

Tel-Aviv. A onaj što smatra da je ovaj izveštaj

nesređen,

Ne zna šta je red.