MUZIČKE I DRUGE STRASTI: DŽEJN BIRKIN I SERŽ GENZBUR

 

Četiri decenije čuvene

"Je t'aime...moi non plus"

 

     Bezuspešno su pominjane popularne pesme Berija Vajta, Marvina Geja, Bila Vitersa, Toma Džonsa, Brajana Ferija, međutim sa nedostižnom razlikom je pobedio duet Džejn Birkin i Serž Genzbur sa svojom "Je t'aime...moi non plus" (“Volim te, ni ja tebe”). Da pojasnimo, radi se o izboru za “najerotičniju pesmu svih vremena” koji je pokrenut na nekoliko velikih foruma na Internetu. Kažu da je sličnih nadmetanja bilo i ranije, ali je neposredan povod da se pobednik obelodani bio to što se 2009. navršava četiri decenije od kako je "Je t'aime..." prvi put objavljena na nekom nosaču zvuka.

 

     Zapravo, Genzbur je pesmu napisao 1968. za duet sa Brižit Bardo s kojom je bio u kratkoj ljubavnoj vezi, ali provokativni tekst nije bio podesan jer je Bardo po okončanju romanse planirala venčanje sa nemačkim biznismenom Ginterom Sašom. Ta verzija je ostala “u bunkeru”, a prvi put je emitovana tek 1986. kada popularnost fatalne B. B. jenjava pa se došlo na ideju da joj nekadašnja “provokacija” može biti od koristi. Dok u Parizu tokom maja 1968. traju studentske demonstracije, Genzbur odlazi u London na probno snimanje za film “Slogan” gde upoznaje mladu glumicu Džejn Birkin.

 

     Pravo snimanje počinje u Parizu i oboje glumaca su ponovo na “setu”, gde Serž ne prestaje da ismeva Birkinovu zbog skromnog znanja francuskog. Dok problemi sa filmom dostižu kulminaciju, dvoje “zavađenih” zatiču kako jedu iz istog tanjira i tako počinje dvanaestogodišnja strasna ljubavna priča. U februaru 1969. izlazi album sa definitivnom verzijom pesme "Je t'aime...moi non plus", ali i klasicima poput “69 annee erotique” i “Jane B”. Sledeće godine, Džejn i Serž borave u SFRJ gde su snimali dva filma. Tokom rada na “Le Traitre” (poznat kao “19 devojaka i mornar”, režija Milan Kosovac), Genzbur posle svađe sa rediteljem pali cigaretu papirnom novčanicom (najveća u dinarskim apoenima).

 

     Nevolje i propuštene šanse na filmu, nadoknađuju uspesi na ličnom planu. U Londonu je 21. jula 1971. rođena ćerka Šarlota, a nekoliko meseci pre Serž objavljuje svoje životno delo - album “Histoire de Melody Nelson”. Poznato je da mu je “Lolita” Vladimira Nabokova bila večita inspiracija, a opsednutost pričom o “devojčici-ženi”, strasti, seksepilu Genzbur je pronašao u svojoj Džejn. Iako su postojala podeljena mišljenja o glumačkim kvalitetima Birkinove, niko nije mogao da joj ospori da je fascinirala mnoge reditelje i ostavila zapažen utisak u bar tri kultna filma - u Antonionijevom “Uvećanju” (“Blow up”, 1966, čuvenoj ekranizaciji romana “Smrt na Nilu” (1978), i kao Karolin u “Tata Nostalgija” (1990) Bertrana Tavernijea.

 

     Serž se 1928. rodio u Parizu, a roditelji su mu bili ruski Jevreji koji su pred naletom boljševika emigrirali u Francusku. Studirao je umetnost (okrenuo se slikarstvu), a jedno vreme je u kabareu svirao klavir. Pevanje je prepustio boljima od sebe, i posvetio se kompozitorskom i producentskom poslu. Prvenac “Du chant a la une” objavljuje 1958. godine, a tokom 60-tih izdaje nekoliko albuma i sarađuje sa Žilijet Greko, Petjulom Klark, Valeri Lagranž, Frans Gal, Dajan Vorvik. Prekretnica nastupa 1969. kada objavljuje "Je t'aime...moi non plus", a erotski tekst i senzualni glas Birkinove izazivaju pravi skandal (prvi se oglasio Vatikan). Singl sa istoimenom pesmom je prodat u četiri miliona primeraka, iako je na snazi bila zabrana njenog emitovanja na radio programima Italije, Poljske, Portugalije, Španije, Velike Britanije.

 

     Ljubavnik najlepših žena svog vremena, kompozitor (autor preko 600 pesama), filmska zvezda, reditelj, otac, skandal majstor (pored ostalog, napravio je i rege verziju Marseljeze), preminuo je 1991. godine od srčanog udara. Umetnik koji je još za života postao jedno od najvećih imena francuske popularne muzike, platio je danak alkoholu, cigaretama (uvek je nosio nekoliko kutija “žitana”) i višedecenijskom raskalašnom životu. Povodom smrti Genzbura oglasili su se Katrin Denev, Iv Sen Loran, Klaudija Kardinale, Žak Širak, Brižit Bardo, a tadašnji predsednik Fransoa Miteran napisao je za Serža: “Bio je naš Apoliner”.

 

     Genzbur je bio vrlo blizak svretonazoru roka, tako da je posle smrti stekao kultni status i veliki broj sledbenika među vodećim predstavnicima britanske i američke scene (Portishead, Sonic Youth, Franz Ferdinand, Michael Stipe, Tricky, Placebo, The Kills,...). Legendarnoj "Je t'aime...", neprevaziđenoj u izvođenju Genzbura i Birkinove, očigledno nisu mogli da odole mnogi izvođači pa je urađeno nekoliko prepeva i verzija - duet Đorđo Moroder i Dona Samer, Nik Kejv i Anita Lejn, kao i parodirana verzija koju izvode Rene i Ivet u TV seriji “Alo, Alo”.      

 

Siniša Kovačević