Prozni pisac, pesnik, pisac za decu, prevodilac, književni kritičar, esejista, multimedijalni umetnik.
Objavljene knjige:
| Tatjana Cvejin, rođena u Novom Bečeju
19.06.1948. godine od oca Mirka i majke Ane /rođene Handler/
Prozni pisac, pesnik, pisac za decu, prevodilac, književni kritičar, esejista, multimedijalni umetnik.
Objavljene knjige: |
|
Nevidljivi darovi /1976/
Živi peska /1980/
Kriterij znamenja /1983/
Na putu /1992/
Šabat /1993/
Modra pčela /1993/
Raspevani bukvar /1994, 1995, 1996/
Zaljubljeni bukvar /1996/
Na molu San Carlos /1997/
Mola mola ili šest jedan tri zrna /1998/
Mira ha spazzato in cielo, Belgrado primavero /na italijanskom, 1999/
Dnevnik belih rada /2000/
Šabat-follow me /2002/
Uzjahao Petar vetar /2004/
Godišnja doba /izbor i osvrt na delo Miodraga Borisavljevića povodom
obeležavanja stogodišnjice piščevog rođenja /1994/
Anatomska odbrana /izbor i prevod sa slovenačkog poezije Ifigenije
Simonović-Zagoričnik, /2002/
I tako dalje ...
STARA PESMA
Rabi Nahman je rekao:
Gde god da krenem, na putu sam za Jerusalim
Polazeći svakog dana prapočetkom ovog trena
Sa očima, vez pogleda, stogodišnjim plamom zena
Stigli nismo gde smo hteli, pošli nismo od početka
Polazeći svakog dana, već se vidi da Nas nema
Još nas nema? Zar Nas nema ...
Veče, brige, more, seni, do tog Dana zar smo stigli
Roš ašana dočekali, da li jesmo, kroz vek b/d/ili
Uz samoću i opsenu Novo sutra, Šabat tkali
Veliki smo strelci bili. Šta je bilo? Zar smo stali?
Nismo pali ... Zar smo stali?
Stigli jesmo, rabi vidi na početku Novog puta
Glavu sagni, viče paazi, metak jedan u/vek luta
Želeli smo videt' beskraj, grmi/seva, traje mena
Gde bejasmo? Gde smo bili? Zar Svet misli da Nas nema?
Zar Nas nema?
Ima svega, ima reči, dok tišinu novu slutim
Ćuteći bi reći htela progled starih zašto mutim
I u glasu dok se gušim zboriti bi cikom hteli
Bolje nam je možda bilo – da Tu nismo zanemeli
Možda bolje,/vidi gore/, misli neme još se dižu
Odgođeni događaji – poraženi još izdišu
Trebalo je još da traje Novim smislom Novog smera
Gledam na sat, vreme leti. Zar ne vidiš da Nas nema
Zar Nas nema ... Još Nas nema ...
Opet /05/ Sutra kada dođe sa svog puta kada skrene
Pogled led/dan kad navrati novi dah će Reč da prene
Bez pozdrava Stih će reći Staroj pesmi u strofama
Dobro došče, dobro došle stogodišnje večne teme
Za kraj veka vlažne zene, ah te sene, ah te zene!
| Šta ćemo dalje, gde će se dalje Ima li Neko ko bi sve dao Da li od kraja opet početak Postoji odgovor – ko bi ga znao |
Ići će dalje blizinom gde si Gde će se dalje, gde će milina Kap rujnog vina čeka na stolu Postoji uput – spokoj davnina |
| Uzmite stvari. Pakujte isto Izvesnost nije kud vreme brodi Odnose dani časove strepnje Strpljenje nalaže – kud zvezda hodi |
Idemo dalje i putem svojim Ćutke u miru ređamo stvari Da li od kraja strepi početak Veliki život – postaje mali |
| Na znanom tragu biće da piše Da suza/žrtva – šest miliona Da li zbog svetla večnost diše Dok čovek moli svetlosti više |
Malo se slavi nevesta mila Lepo ko svetlost nežno i tajno Upamti dobro, kaziva Neko Kada će stići - Mesija trajno |
| I svetlost tiho odakle svetlom Uz pogrom sluha što telo zrači Podignut pogled ka večnom miru Biće što sebi, biće da znači |
Trajno što traje nizom rođenja Postoji odgovor – nismo ga dali Trajnost što žudi tražeći zrake Dok vreme hita u pesme lake |
Podiže oblak, otkriva reči
Šta će se dalje – Pesma će reći
UZJAHAO PETAR VETAR
Uzjahao Petar vetar
Gromkim glasom, bičem munje
Šibao ga, bičevao
Pretučen je vatar stao
Vetar stao, Petar pao
Uzjahao Petar sunce
U visine da se vine
Oblak mudri zauzdao
I na zraku sunca szao
Vetar stao, Petar pao
Uzjahao Petar konja
Đi-ha, đi-ha konjče vrani
Đi-ha, đi-ha, sunce sine
Điha Petar u daljine
Vetar stao, Petar pao
Bičem munje, gromkim glasom
Điha Petar i talasom
Preko reke i planine
Điha Petar u visine
Vetar stao, Petar pao
Na oblak je Petar stao
Tamo mesec zatekao
Niz oblake kao traka
Ukaza se sunca zraka
Vetar stao, Petar pao
Niz zraku se skotrljao