INTERVJU   prenosimo sa sajta  www.danas.co.yu 
Aca Singer, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije i Crne Gore

Za antisemitizam Jevreji nisu neophodni

Mnoga antisemitska izdanja koja se poslednjih godina slobodno štampaju i prodaju u Srbiji, višestruko su gora od "Protokola sionskih mudraca" i Hitlerovog "Majn kampfa". Prednjači Ratibor Đurđević, iz izdavačke kuće "Hrišćanska knjiga", koja se specijalizovala za takva izdanja. Njihova poslednja knjiga "Jevrejsko ritualno ubistvo", govori o tome da Jevreji uoči Pashe kolju hrišćansku decu da bi njihovom krvlju umesili beskvasni hleb. Takve tvrdnje se ne mogu ni komentarisati
Nije me iznenadilo ovo što se dešava: Aca Singer
Safeta Biševac
- U Srbiji se dosad nije dovoljno energično postupalo prema antisemitskim pojavama. Neki su skeptični, ali se ja nadam da će ovog puta policija i tužilaštvo ozbiljno da razmotre ovaj problem i reše slučajeve pojave antisemitskih grafita - naglašava Aca Singer, predsednik Saveza jevrejskih opština SCG. Singer dodaje da su od grafita mnogo opasnije antisemitske knjige, kojih je u Srbiji poslednjih godina štampano stotinak. Prema podacima Saveza u našoj zemlji živi tek oko tri hiljade Jevreja, ali njihova malobrojnost nije sprečila antisemite da Beograd i još neka mesta u Srbiji poslednjih dana preplave grafitima i plakatima protiv Jevreja. Činjenica da se antisemitizam javlja u sredinama u kojima nikada u životu niko nije video Jevrejina, pokazuje da je reč o iracionalnoj pojavi i mržnji za koju Jevreji i nisu neophodni, dodaje naš sagovornik.
 Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus rekao je da je vlast imala indicije da će se nešto ovako desiti, ministar policije Jočić rekao je da su iznenađeni antisemitskim pojavama. Da li ste vi iznenađeni ovako snažnim talasom antisemitizma?
Šta mi je rekao Đinđić
Singer ovdašnjim vlastima zamera i to što jevrejskoj organizaciji nisu vratile nacionalizovanu imovinu o čemu je razgovarao sa svim ovdašnjim političarima. - Nalazimo se u apsurdnoj situaciji da plaćamo kiriju za deo zgrade Jevrejske opštine - dodaje on. Govoreći o svojim odnosima sa političarima ove zemlje, Singer kaže da ne samo da ni trunku antisemitizma nije kod njih osetio već da na rečima pokazuju veliko razumevanje za potrebe jevrejske zajednice. - I sa Miloševićem sam komunicirao, najpre kolegijalno pošto smo obojca bili direktori banaka, on Beogradske, ja Ljubljanske. Posle sam i od njega kao predsednika države tražio da se založi za vraćanje imovine. Sa Miloševićevom politikom se nisam slagao, ali ni on nije bio antisemita - kaže naš sagovornik. Singer se priseća i jednog od svojih poslednjih susreta sa premijerom Đinđićem, koga je veoma cenio. - Đinđić mi je odmah rekao znam da ćete da me pitate za vraćanje imovine Savezu. Ne brinite, imovina će vam biti vraćena, a na moju opasku da će to možda doživeti moji unuci, odgovorio je kakvi unuci, doživećete i vi. Niste toliko stari.
- Nas, nažalost, nije iznenadilo ovo što se dešava poslednjih dana u Srbiji, jer je i ranije bilo raznih manifestacija antisemitizma. Savez jevrejskih opština je ranije odlučio da se ne oglašava povodom svake antisemitske knjige ili izjave jer smatramo da bismo ih time samo reklamirali. Ali, sada je već prevršilo svaku meru.
Život mi je spasao Nemac
- Aca Singer (82), rođen je u Bačkoj Topoli, a u Beogradu živi od 1947. Po struci je ekonomista, bavio se knjigovodstvom i bankarstvom. Preživeo je Aušvic. - Kada me pitaju šta je holokaust, pomenem najpre šest miliona ubijenih Jevreja, a onda i primer svoje porodice. Samo u Aušvicu je stradalo 60 mojih rođaka, najstariji je bio brat moga dede koji je imao 92 godine, a najmlađi dečak od pet godina. Ja zato danas faktički nemam rodbine. Majka i ja smo preživeli holokaust. Ona Terezinštad, ja najpre mađarske zatvore, onda Aušvic i druge nemačke logore - priseća se Singer.
- Kod nas vole da generalizuju i govore kako je ovaj narod dobar, onaj loš. Nema dobrih i loših naroda. Ni svi Nemci za vreme Hitlera nisu bili loši, mada je većina,nažalost, podržavala naciste. Meni je život spasao jedan Nemac, inženjer koji je bio šef na stanici na kojoj smo radili. Tu sam bio prebačen iz Aušvica. Jedan stražar me je pretukao zbog lošeg rada i slomio mi naočare. Nisam dobro video i nisam mogao da radim. Sigurno bi me ubili, da mi taj Nemac, šef, krišom nije nabavio naočare. Tražio sam ga posle rata, ali ga nisam našao - kaže Singer.
- Iako je u Srbiji opšteprihvaćen stav da Srbi i građani Srbije nisu antisemiti, po procentu likvidiranih Jevreja tokom Drugog svetskog rata (86 odsto), naša zemlja se nalazu u samom neslavnom vrhu. Beograd je već 1942. godine proglašen za grad "očišćen od Jevreja". Singer smatra da se većina Srba može ubrojati u veoma tolerantne građane koji nisu skloni antisemitizmu. U Drugom svetskom ratu ovdašnji seljaci su pokazali mnogo više solidarnosti prema Jevrejima, koje su skrivali i spašavali im tako živote. Izrael i Jevreji se spasiocima Jevreja tokom holokausta zahvaljuju tako što ih proglašavaju za "pravednike". Iz Srbije ima 152 "pravednika". Prisećajući se Drugog svetskog rata, Singer kaže da je Srbija i tada pokazala svoje sprecifičnosti. Pored ostalog, kvislinzi nisu ubijali Jevreje, ali su ih privodili i tako Nemcima olakšavali "posao". Naglašavajući da između Ljotića i Nedića, (prvi je bio pobornik nacional-socijalizma i njegov Zbor je II pre rata bio antisemitski nastrojen, a drugi "klasičan" kolaboracionista) ima značajnih razlika, Singer ističe da smatra da njihova rehabilitacija ne bi bila prihvatljiva.
 Da li ste se obraćali nadležnima i upozoravali ih na to?
- Ne da smo o svemu obaveštavali javnost već smo 7. februara uputili pismo vlastima, Koštunici, Tadiću, ministrima Ljajiću, Stojkoviću, mnogim ostalim, tužilaštvu...Izneli smo probleme vezane za antisemitizam i upozorili da je krajnje vreme da reaguju. Tražili smo podršku za dopunu krivičnog zakonika. Molili smo da se u krivični zakonik uvede posebna odredba krivičnog dela antisemitizma, negiranje holokausta i minimiziranje broja jevrejskih žrtava. Takva odredba postoji u mnogim zemljama, a to je bila inicijativa OEBS iz aprila prosle godine. Imali smo i konferenciju za novinare i upozorili šta se dešava i šta se još može desiti.
 Da li je neko od vlasti odgovorio?
- Nije. Postojeći krivični zakonik daje mogućnost da se antisemitizam goni kao širenje verske, nacionalne i rasne mržnje po članu 134, međutim, iako smo podneli veliki broj prijava protiv izdavača knjiga antisemitskog karaktera, u najvećem broju slučajeva tužilaštvo nije prihvatilo gonjenje. Ako je i prihvatilo, slučajevi se odlažu iz raznih razloga. Jedan spor traje već tri godine iako je jasno da je reč o klasičnom širenju verske, nacionalne i rasne mržnje. Mnoga antisemitska izdanja koja se poslednjih godina slobodno štampaju i prodaju u Srbiji višestruko su gora od "Protokola sionskih mudraca" I Hitlerovog "Majn kamfa". Prednjači Ratibor Đurđevića, iz izdavačke kuće "Hrisćanska knjiga", koja se specijalizovala za takva izdanja. Njihova poslednja knjiga "Jevrejsko ritualno ubistvo", govori o tome da Jevreji uoči Pashe kolju hrišćansku decu da bi njihovom krvlju umesili beskvasni hleb. Takve tvrdnje se ne mogu ni komentarisati.
 Tužba Saveza protiv Đurđevića je odbačena?
- Nije odbačena već se čeka analiza njegovog psihičkog stanja. U pitanju je stariji čovek koji je tokom Drugog svetskog rata bio saradnik okupatora. Onda je emigrirao u Ameriku, pa se vratio. Sud treba da razmotri da li je zbog godina sposoban za suđenje. Očigledno je sposoban da objavljuje antisemitske knjige.
 Iako se u Srbiji slobodno štampaju i prodaju antisemitske knjige u udžbenicima za niže razrede osnovnih škola ne pominje se holokaust?
- Ne pominje se. Jedna od odluka stokholmske konferencije OEBS pre pet-šest godina je da se holokaust uvrsti u nastavni program nižih razreda osnovnih škola kako bi deca od malena učila kakvo je to zlo. Samo na taj način može se preduprediti da se takva tragedija ne ponovi. Nadali smo se da će i naše Ministarstvo prosvete u nastavni program ubaciti holokaust, ali se to još nije desilo. Formirana je komisija i mislim da ćemo u tome uspeti.
 Labus je izjavio da antisemitski grafiti nisu upereni toliko protiv Jevreja koliko protiv politike Vlade i približavanja EU?
- Ima tu dosta istine. Uvek naglašavam da antisemitski ispadi više škode Srbiji I Srbima nego nama Jevrejima. Znamo kakav je međunarodni imidž Srbije i ovo će samo dalje urušiti ugled zemlje. Neki su tražili da se ovim povodom obratimo međunarodnim institucijama, ali to nećemo učiniti. Mislim da bi za nas to bilo neproduktivno. Rekli bi nam "em nas pritiskaju za Hag, em se i Jevreji sad javljaju". Labusa cenim, ali je on nekoliko dana pre ovih grafita minimizirao problem antisemitizma. Posle je rekao da je znao za to. Mogao je da zna samo na osnovu naših podataka.
 Kakav je bio vaš razgovor sa ministrom Jočićem ovim povodom?
- Prvi put se desilo da me nazove ministar policije, što me je iznenadilo. Obično mi zovemo MUP. Jočić mi je najpre rekao, znate da Srbi nikada nisu bili antisemite. Odgovorio sam mu da se slažem, uglavnom, ali da u Srbiji ima antisemitizma. Ranije je bilo grafita "Jevreje u gas", "Koštuničina majka Jevrejka", a najsmešniji grafit sam video u Kragujevcu, gde nema nijednog Jevrejina, "Labus ustašoidni Jevrejin". Em Labus nije Jevrejin, em čovek nikako ne može da bude Jevrejin i ustaša. Takve grafite sam smatrao za pojedinačne pojave, ali sada je reč o organizovanoj akciji. Preko noći su se pojavili grafiti i plakati protiv B92 na više mesta. To ne može biti slučajno. Ministar Jočić mi je rekao da su uhapšeni neki mladići zbog ispisivanja grafita, a posle me je zvao general Simić iz beogradske policije. Obojica su obećali da će policija ispitati ko stoji iza ovoga.
 Neki smatraju da je neodlazak državne delegacije na obeležavanje godišnjice oslobađanja Aušvica bilo "zeleno svetlo" antisemitama?
- Najenergičnije odbijam tu pretpostavku. Neki žele da montiraju takvu tvrdnju. Mogu da kažem objektivno šta je bilo pošto sam bio na tom skupu u Aušvicu. Kontaktirao sam sa kabinetom Marovića koji je trebalo da ide, našom Ambasadom u Poljskoj. Možda je naša državna delegacija mogla da stigne bar pred kraj obeležavanja, ali znate kako je kod nas, neorganizovanost, birokratija. To je sve splet slučajnosti i nesrećnih okolnosti i nema ni govora da namerno nisu otišli. Sa Marovićem sam nedavno išao u Jerusalim, Jad vašem. Održao je izuzetan govor i znam dobro šta on i ostali naši političari misle o antisemitizmu. Ne znam samo zašto nije bilo praktične reakcije na ovakve pojave.
 Otkud jačanje antisemitizma u Srbiji od 5. oktobra?
- Najteže mi je da na to pitanje odgovorim. Ni sam to ne razumem. Možda zbog toga sto sada imamo više demokratije koju mnogi pogrešno shvataju kao slobodu da svakoga napadaju. Poredim to i sa sa situacijom u Nemačkoj u vreme dolaska Hitlera na vlast. U našoj zemlji je, nažalost, teška ekonomska situacija, nezaposlenost, besperspektivnost, tu su antisemitske knjige, sajtovi. Njihovi tvorci krive Jevreje za sve. Mi smo "krivi" za raspad Jugoslavije, NATO bombardovanje, 5. oktobar...Koliko su takve tvrdnje apsurdne, ne moram ni da objašnjavam. Ne stidim se da kažem da sam jugonostalgičar. Nas Jevreje je raspad Jugoslavije mnogo pogodio. Ne vidim kako neko mene može da optuži da sam "prizivao" bombardovanje sopstvene zemlje, ali ne vidim ni veze Jevreja sa 5. oktobrom.