>> Moj zivot u Prokuplju 1944 god.<<

Jednog dana dok sam ja lezao bolestan dodjose nekoliko gestapovaca po mamu da je vode na saslusanje.

Ja sam mislo da ce je zaist voditi na saslusanje, i da ce je pustiti kuci.

Ali sam se u tome veoma prevario jer posle jednog sata doso je jedan nas prijatelja da uzme cebe i jastuk, i da mi kaze da ce mamu da vode u zatvor u leskovacki gestapo. I zaista malo posle mamu su odveli vozom.

Tada me je Paja , nas prijatelj, odveo svojoj kuci da me sacuva.

Kada je mama bila saslusana i na saslusanju je iuzjavljeno da trebam i ja "dopidaom?"

Kad mene nisu hteli da prijave sami oni koji su me za to vreme cuvali, onda su nemci poslali zandare da me traze.

Jednog dana dok sam mislio kako je sad mami, naidjos dva zandarma da traze Ljubisu Kovica (moje ime za vreme rata) i da ga vode u komandu grada kod komandita nemackog. Ja sam odmah znao sta je u stvari, jer oni su hteli mene pravo u Leskovac. E pa zto dok su oni raspitivali gde sam, ja sam se sklonio u polje. To se ponavljalo nekoliko puta, ali jednoga dana ja sam se nalazio u istoj kuci kod jednog obucara kad je naisao jedna zandarm i trazio mene ali posto se ja nisam mogao prebaciti u polje, to su me oni sakrili u medju obucarske kalupe gde me nisu nasli.

Posle nekoliko dana kad sam se ja vracao iz polja kaze meni nas prijatelj sto me je spasao da idem kuci da vidim kako sam ostavio otvorena vrata od kuce, i ja podjoh.

Kad odoh tamo a moja mama me ceka.

Eto tako se to sve svrsilo

Aron Koen 2004 sa porodicom u Izraelu