PREDSTAVLJAMO KNJIGU ALEKSANDAR KERENJI: REČNIK JEVREJSKIH  IMENA I SINONIMA ILI  DOKLE SU ME DOVELA SVA TA JEVREJSKA IMENA
video sa predstavljanja  u JONS  https://www.youtube.com

 

Od vise hiljada imena objasnjenih na preko 460 strana, odvojili smo ova dva da bi dobili mali uvid o tome sta je Sasa istrazio.

Kao poklon vama, mozete da procitate o imenima Barzilaj i Debora

Barzillai m → Gvozden m, Gvozdena f, Gvozdenija f → Ferrucio m →

Demir m → Timur, Temür m → Žljazko m ~ Acél m ~ Çelik m ~ Staljin m

Ova imena označavaju uglavnom dva srodna pojma: 1. od gvožđa i 2.

od čelika (mađarski Acél m, turski Çelik m, ruski Staljin m (Сталин).

Imena vezana za pojam čelik nisu data.

Postoji grupa imena koja znače gvožđe, ali su obično vezana za neki

atribut (sličan gvožđu, jak kao gvožđe, klupko gvožđa itd).

U hebrejskom jeziku ne postoji lično ime koje znači gvožđe, ali zato

postoji prezime Barzil(l)ai, Barzil(l)ay (v. u daljem tekstu).

Barzillai, Barzilay, Barsillay ( ברזילי ) je staro hebrejsko ime i prezime, aramejskog

porekla, spomenuto u Tori u Starom zavetu (2 Samuel 17.27-29, 19.32-40).

Vodi poreklo od aramejskog čovek od gvožđa, čovek sa gvozdenim srcem, a

potiče od reči barzel ( בַרְזֶל ) koja znači gvožđe, i datira iz vavilonskog perioda. Na

hebrejskom se kovač kaže napah, ( נַפָח ), ali ta imenica ne predstavlja lično ime.

Ime Gvozden nastalo je od prideva gvozden.

Demir je srodno tursko ime i znači - gvožđe, sidro. Prezimena su Demiroglu, Demirović.

Italijansko ime Ferrucio potiče od latinskog imena Ferutius - gvožđe, mač.

Is je starogermansko i frizijsko skraćeno ime koje znači - led, gvožđe.

Muško ime Timur, Temür m, od mongolskog Temer (Төмөр) takođe ima

značenje - gvožđe, ili Tamerlan (neki autori tvrde od persijskog - Timur e Lang

تيمور لنگ - šepavi Timur).

Željasko (Zhelyazko, Желязко) je bugarsko muško ime i takođe znači gvožđe.

Zanimljiva je veza između imena ili prezimena koja znače gvožđe i onih

koja znače kovač. Imena proistekla iz latinskog naziva za kovača - Faber (koji se

prevode kao onaj koji radi sa gvožđem - kovač) predstavljaju osnov za prezimena

u romanskim jezicima, kao npr. italijanska: Fabbri, Fabbro, Fabris, Ferrara,

Ferraro, Ferrari, Ferrera, Ferrero, francuska: Lefebvre, Lefèvre, Lefeuvre, Lefébure,

Feaver (anglicizirano), španska: Herrero, Herrera, Ferrero, rumunska: Feraru,

Fieraru, portugalska: Ferreiro, Ferreira, katalanska: Ferrer, Ferré, Farré, Fabre, Fabra .

Germanski i srodni jezici imaju sasvim drugi koren i prezimena. Oni potiču

od staroengleskog - smið ili smiþ (odnosi se na ljude koji prerađuju metal), a smið

ili smiþ vodi poreklo od protogermanske reči smiþaz koja, verovatno, znači udariti, ili čekić.

To su nemačka prezimena: Schmid, Schmidt, Schmitt, Schmitz, Schmith,

Schmied, Hufschmied, Schmick, zatim jidiš: Schmidt ( שמידט ), Schmitt ( ,(שמיט

Schmitz ( שמיץ ), južno nizozemska: De Smid, De Smedt, Desmedt, De Smet,

Desmet, Smeets, Smets, severno nizozemska i afrikans: Smit, Smits, Smid, Smidt,

Smed, De Smet, i danski, norveški i švedski - Smed.

U regionu (Srbija, Hrvatska, BiH itd) česta su prezimena Kovač, Kovačić,

Kovačević, kao i u Mađarskoj, Slovačkoj (Kovács, Kováčik, Kovačovič), albansko

prezime Nallbani, u Estoniji Sepp, u Finskoj Seppä, Seppälä, Seppänen, u Grčkoj

Siderás (Σιδεράς), a u slovenskim zemljama: Kovaljov (Кавалёў), Kovalj

(Коваль), Kavalonak (Кавалёнак), Kavaljuk (Кавалюк), Kavalevič (Кавалевіч),

Ковачев u Bugraskoj, Kovář, Kovařík u Češkoj, Kowal, Kowalski u Poljskoj,

Kovalyov (Ковалёв), Kuznetsov (Кузнецов) u Rusiji itd.

Od latinske reči faber proistekle su reči fabrica (kovačnica, radionica, zanat,

tkanina, struktura, industrija) i imena Fabricius (latinski), Fabrice (francuski

i engleski), Fabrizio (italijanski), sa značenjem - zanatlija.

Naravno, Kovač i Gvozden nemaju istu etimološku podlogu, ali onaj koji

radi sa gvožđem (Faber) i gvožđe (Le fer, francuski ili Ferro, italijanski) imaju

konotativnu vezu, što nas je podstaklo da prezime Kovač uvrstimo pod Gvozden.

Inače, na hebrejskom (tačnije aramejskom) i arapskom kovač se kaže Haddad

(hebrejski חדד odn. arapski حداد ), ali za razliku od imenice napah, Haddad

Engleski autori skloni su objašnjenju da prezime Smith potiče od srednjoengleskog

smyth, smith ili staroengleskog smiþ (dakle, da ne potiču od latinskog

Faber) i potvrđuju protogermanski koren i poreklo (smiþ). Engleska savremena

verzija prezimena je Blacksmith.

Nemačka reč za kovača je Schmied, pa iz toga proističe čitav niz varijanti,

kao što je gore već rečeno (Schmidt, Schmidth, Schmdl, Shmidl, .(...שמידל

Kada je reč o jevrejskim prezimenima, ovi podaci su postali predmet interesantnih

razmatranja. Naime, većina Jevreja sa prezimenom Kohn, Koen, Coen,

Cohen Conn, Kahan Kagan, Kogan, kao i Kaganov, Kaganoff, Kaganovich itd.

preinačila je svoje pređašnje prezime - najčešće u Kovač, uglavnom na teritoriji

Mađarske, Češke, Slovačke, pa i u regionu (sve republike bivše Jugoslavije).

Istorijat ovih događaja seže u daleku 1787. godinu. No, pre toga bi trebalo

U pricipu, religiozni Jevreji - aškenazi imaju dva imena. Jedno je religiozno,

a jedno sekularno. Religiozno ime (shem hakodesh שם הקודש ) jeste hebrejsko

i koristi se u sinagogi, na jidišu se zove oyfruf-neme (nemački Aufruf Namen

- imena za prozivku). Ta imena davana su muškoj deci na dan obrezivanja i koristila

su se kada su, kao već odrasli ljudi (dakle, posle bar micve) bili prozivani u

sinagogi da čitaju Toru. Pod tim istim imenima su sahranjivani, i ta imena su

govoru, na bilo kom jeziku, i zove se kinui ( .(כנו י

Osim toga, kod Jevreja se dugo održao patronimijski tip prezimena (tzv. sin

od...). Na primer, ako se otac zvao Mihael i imao sina Josepha, sin bi nosio ime

Joseph, a prezime Ben Michael (sin od Michaela). Međutim, Josephov sin Jehuda

(druga generacija) ne preziva se Ben Michael, nego Jehuda Ben Joseph. Nadalje,

Jehudin sin Aaron će se zvati Aaron Ben Jehuda itd.

Međutim, kod Jevreja u arapskim zemljama davanje prezimena je malo

drugačije. Jevreji su davali deci arapska imena ili su prevodili hebrejska imena u

arapska, a dešavalo se i mešovito imenovanje. Umesto toliko korišćenog načina

patronimijskog imenovanja sa ben, sada su davali srodno ime ibn ili bin koji je

arapski analog ben-a, npr. Josef (ili Jusuf) Ibn (Bin ili Ben) Ezra. U tom tipu

detetu, stavljajući Abu (otac) ili Umm (majka) ispred imena - obično imena najstarijeg

sina ili kćeri. Taj fenomen se na arapskom zove kunyah ( كني ة ) ili tekonimija

i uobičajen je u arapskom svetu (obraćanje roditeljima sa imenima svoje

dece, uz dodatak Abu ili Umm).

Za razliku od aškenaskih, sefardski Jevreji su davali svojoj deci samo jedno

ime – biblijsko ili istorijsko.

Sličan običaj imenovanja sretao se u skandinavskim zemljama, a održao se

samo na Islandu. Kako Islanđani nemaju tradicionalna evropska merila za imenovanje,

tamo se patronimijsko prezime formiralo dodatkom sufiksa son - sin, a

ako se radilo o matronimiji, onda je sufiks glasio dóttir - ćerka.

No, vratimo se na jevrejska imena. Ako sve to (što je do sada rečeno) nije

bilo dovoljno da se osoba okarakteriše i napravi razlika u odnosu na druge, onda

su se dodavali nadimci, ali i akronimi u cilju obfuskacije (v. Debora, akronim

veliko opterećenje za svaku administraciju, sudsku, poresku i bilo koji drugi proces

godine, Josip II obznanio Patent o jevrejskim imenima (Das Patent über die Judennamen),

sa naslovom Zur Vermeidung aller Unordnungen, die bei einer

entstehen müssen (Za smanjenje svakog nereda (nepravilnosti) koje se

privatnom životu), a koji se odnosio na uvođenje stalnog prezimena umesto

Imena je davala ili potvrđivala komisija od tri člana - predstavnika županije

(obično višeg sudije), viđenijeg rabina i pisara (tako je bilo u Austrougarskoj). U

principu, svako je mogao da bira ime, ali se ubrzo sve svodilo na iznuđivanje i

korupciju. Naime, za bolje prezime (smatralo se da su Rosenthal, Lilienthal, Rosenberg,

Blumenberg, Blumenthal, Hirschfeld, Sonnenschein i slična poetična

(ornamentalna) prezimena bila previše lepa da bi se mogla dobiti besplatno), komisija

se morala potplatiti. Ko je imao manje para, dobijao je i kraće prezime (npr.

Da li greškom ili namerno (a pre će biti u zavisnosti od mogućnosti plaćanja

takse), tek, poneki su dobijali nakaradna, ružna i uvredljiva prezimena, kao npr.

Donnerwetter (oluja, nevreme), Schlam(m) (blato, mulj, glib, talog, drek, ološ, u

nas se kaže šljam), Fresser (žderonja), Eselkopf (magareća glava), Kacker (defekator),

Galgenstrick (kanap za vešanje), Gottlos (bezbožnik), Drachenblut (zmajeva

krv), Krummnas (krivonos), Nachtkäfer (noćna buba), Rindkopf (marvena

glava), Schwindler (prevarant), Trinker (pijandura), Unglück (nesreća), Keiner

(nikakav), Niemand (Niko – i danas se na nemačkom za nikogovića kaže Niemand),

Ox, Oxenfeld (Vo), Bauer (seljak), Krummer (iskrivljeni), Lahm (jadan), Eisenkopf

(gvozdena glava - slučajni sinonim sa Baš Čelikom), Kurzrock (kratka suknja, ironično

Uporedo sa spomenutim zakonom, a sve više prema kraju XIX veka, rastao

je pritisak na Jevreje da mađariziraju svoja prezimena. O tome postoji knjiga:

Szentiványi Zoltán: Promena imena u našem veku: Zbirka promenjenih

prezimena uz dozvolu ministarstava i lokalnih vlasti od 1800-1893 (Sastavio član

Mađarskog heraldičkog i genealoškog društva, na osnovu originalnih dokumenata,

u Budimpešti 1895, izdavač Hornjanski Viktor).

zanimanje i druge primedbe (BM verovatno znači Ministarstvo unurašnjih

poslova – Belügyministerium, a brojevi iza toga predstavljaju broj rešenja). Vidi

se da su mnogi zadržali prvo slovo od starog prezimena – dobar deo popisanih

imena se pre promene vodio kao Kohm, Kohn, Kohen, Kon, Kahan, Kagan ili

Klein (u prikazanoj stranici knjige na strani br. 132 nalaze se i dva člana porodice

Kerényi, Jenő i Sándor, rođaci autora Rečnika, prim.ured).

Treba znati da ovde nisu navedena samo jevrejska prezimena. Česi, Slovaci,

Rumuni, pa i Srbi i Hrvati su, pod pritiskom, mađarizovali prezimena. Ponekad

se prezime prevodilo na mađarski, ako je za to postojao sinonim.

Ni u drugim zemljama nije bilo drugačije. U Francuskoj su, na primer, posle

Drugog svetskog rata (sic!), Jevreje - povratnike iz koncentracionih logora - prisiljavali

da uzmu nova – francuska prezimena, jer je postojeći zakon nalagao da

niko ne može imati strano prezime.

Postojala je ista tendencija i u engleskom govornom području, gde su Jevreji

dobrovoljno menjali svoja prezimena (praktično drugi put), kako bi imali više

uspeha u poslu, da im imena ne bi strano zvučala i štrčala, a ponekad i zbog direktnih

Setimo se prezimena Goodwyn (Gutwein - dobro vino), Redgrave (Rotgrab

- crveni grob), Slazenger (Schlesinger - iz Šlezije), Gershwin (Gershowitz - iz

Gerschowa), Morningstar (Morgenstern - jutarnja zvezda), aškenaski Hellberg,

takođe i švedski (švedski kameno brdo, što na jidišu glasi Steinberg, ali i svetlo

brdo, jer hell na nemačkom znači svetao - prezime Heller). U vezi sa Hellberg i

Steinberg, pogledati Darren m, Darrin m, pod Daria, Bogat.

Sva prezimena sa stein dobila su završetak steen ili stone (Goldstein -

Goldsteen, Silberstein - Silverstone ili Silversteen, uz napomenu da je Silverstone

i autentičan engleski toponim); prezimena koja su se završavala na wald promenila

su taj nastavak u wood (Grünwald - Greenwood, zelena šuma, Ostwald –

Eastwood, istočna šuma), Schwartzwald – Blackwood, crna šuma); sva prezimena

koja su se završavala sa feld su promenjena sa field (Rothfeld - Redfield -

crveno polje, Blumenfeld - Blumfield, polje cveća); sva prezimena koja su se završavala

sa haus su promenjena u house (Rosenhaus – Rosenhouse, kuća ruža), u

Mađarskoj prezime Rózsavölgyi (od Rosent(h)al - dolina cveća), mađarski Rózsahegyi

(od Rosenberg - brdo ruža), ili od nemačkog i aškenaskog Blumenberg(er)

ili Blumberg (brdo cveća, italijanski analog Montefiore).

Italijansko prezime Sacerdote, Sacerdoti, Sacerdotte Abate (sveštenik - od

latinskog secerdos prevedeno je od Cohen, Kohn, kao i prezimena Rab(b)in ,רבי ן

Rabinek (deminutiv), Rabiner, zatim patronimije Rabinerson, Rabinowicz, Rabinoff,

Rabinow, Rabinovich, Rabinsky, Hacham, Lamdan i trosložno prezime

Abravanel אַּבְרַּבַּנְאֵ ל - Abarbanel, Abrabanel, Avravanel, Barbernell, Barbanel od

Ab - otac, rabban - sveštenik i El - Bog. Ovo sefardsko prezime je pripadalo staroj

i istaknutoj jevrejskoj porodici, čiji su preci navodno potomci kralja Davida.

Kod nas bi ta prezimena glasila Popov(ić), Popadić, Popac, Popin, Popić,

Popovski, Popjovanov, Svešteniković, grčko prezime Papadopulos (Παπiα-

δόπουλος, ruska prezimena Popadjejkin, Попадейкин, Raspopovič Распопович,

bugarski i ruski Popov (Попов), rumunska Popa, Popescu, Popovici Rabinovici)

mađarski Pap(p), francuska prezimena - Praistre, Praitre, Preste, Prestre, Prestrel,

prezimena Priest, Periet, Prées, Priay, Prie, Priees, Prier, Prées, Pries, Priet,

Priez, Prijt, Priest, Preist, Prest, Prost i Priestman. U regionu su takođe promenjena

prezimena Mali, Klajić, Klajn (od Klein i Katana – aškenaski i sefardski

mali), pa Šternić, Zvezdanić (Štern, Stern, Zvezda, Zvezdana), Jelen, Jelinek (Hirsch

- jelen) i gorespomenuti Kovač.

strana, ne bi li izbegli fašističke progone ili pritiske - primera ima bezbroj.

U ovu grupu spadaju delimično i jevrejska prezimena Caplan, Kaplan,

Chaplin, Chaplain, Chapling, Chapelyn, Caplen, Kaplin, Capelein, sa značenjem

kapelan, prisutna najviše u Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Francuskoj i Engleskoj,

ali i u celoj Evropi, doduše ređe.

Etimologija pomenutih prezimena je dvojaka. Ili potiče od normanske reči

caplain, što ukazuje na svešteničku liniju (slično kao kohanim), i uobičajeno je

prezime aškenaskih Jevreja, ili predstavlja rusko, ukrajinsko i belorusko prezime

od reči čaplja, sa istim značenjem ili značenjem roda.

U ova prezimena vezana za zanimanje (sveštenici) svakako spadaju prezimena

pripadnika plemena Levi ( לְוִׂיִׂ ), Levi, Lévi, Lévy, Lewy, Lewi, Lövy. Prezime

je skoro isključivo jevrejsko (aškenasko i sefardsko) sa retkim izuzecima. Ukazuje

na potomke jednog od 12 izraelskih plemena, čiji je osnivač bio treći sin

Jakoba i Lee/Leje, a koji se pozivaju na pripadnost ovom plemenu po muškoj

liniji. Imali su posebna zaduženja povezana sa crkvom (bili su božji emisari, takođe

su bili zaduženi za čuvanje crkvenih relikvija, i edukaciju Jevreja oko bogosluženja),

ali ne i direktno sveštenička. Nisu imali zemlje u posedu, ali su dobili

gradove (a izdržavali su se od davanja - desetine). Ima više objašnjenja zbog čega

nisu dobili zemlju, kao ostala plemena. Jedno od njih je kazna zbog užasnog i

neprihvatljivog pokolja Šehemićana, od strane Levija i Šimuna, Jakovljevih sinova,

nakon što je Dinu (Dina דִׂינָ ה ), Jakovljevu kćer, i njihovu sestru, silovao i

obeščastio Hivijac Šekem (Postanak 34:5, 13, 27). Drugo objašnjenje govori o

tome kako Mojsije nije dao zemlju Levitima govoreći: Jahve, Bog Izraelov je

njihova baština (Knjiga o Jošui, 13:33).

Značenje prezimena Levi je - ujedinjeni, jedinstveni, složan, no kako se radi

o svešteničkom redu, uvršteni su pod gornja imena sa značenjem svešteničke profesije.

Takođe bi tu spadala prezimena (kaluđeri) Monk, Munk, Monks, Monck,

Monnick, Munck, Monnick, Munck (engleski), , Mönk, Salut, Monck(e), Moncke,

Ordensmann, Ordenmann, koja nalazimo i u nemačkom i germanskom okruženju

(Danska, Švedska), Francuskoj i Engleskoj i delom u Srednjoj Evropi, kao aškenaska

prezimena. Irski oblici glase Minogue i Monaghan. Kod nas u regionu su

prezimena Kaluđerski, Kaluđerović. Takođe, mnoga od ovih prezimena su aškenaska,

Postoje i toponimi (npr. Mönchengladbach, Kaluđerice).

U principu, prezimenima je trebalo da bude označeno sve – i narodnost i

zanimanje, i geografsko poreklo, i poneke osobine, položaj u društvu i porodici.

A zapravo, nisu značila mnogo, jer pripadnosti nekoj naciji, po zakonima predaka

Možda najbizarniji slučaj predstavlja primer čuvenog džez trubača Louisa

Armstronga. Njega su, još kao dečaka, roditelji praktično napustili u Nju Orleansu.

Prihvatila ga je jevrejska porodica Karnoffsky, imigranti iz Poljske, koja ga

je hranila, zaposlila, i starala se o njemu jedno duže vreme. Mnogi ne znaju da je

Louis Armstrong, zvani Satchmo ili Pops nosio celog života lanac sa Davidovom

zvezdom, i da je govorio jidiš.

Pedesetih godina prošlog veka, nakon formiranja države Izrael, dešavao se

obrnut proces. Postojao je trend da se evropska imena pojevreje (tzv. hebreizacija

– zamena prezimena iz galuta za čisto jevrejska prezimena), s tim da su se davala

hebrejska imena i prezimena, često zadržavajući smisao, ili su se direktno prevodila

prezimena, ako je to bilo (jezički) moguće.

Među najboljim primerima su prezimena: Sclossberg, Замковски (i

pogrešno citirano prezime Schossberger) u Har-Tira ( הר -טירה ) - brdo-zamak,

Goldberg je postalo Harpaz ( הרפָז – zlatno brdo), Weintraub je postalo Eškol

(Eshkol, אשכול - čokot grožđa), Wolfson je postalo Ben Zeev (sin vuka), Davidson

je postalo Ben David (Davidov sin), itd.

čitav pokret sh'lilat ha'gola ( שלילת הגולה ) - negacija dijaspore. U državnim ustanovama

se insistiralo da se prezimena pojevreje. Čak je izdata i knjižica sa uputstvima

za preimenovanje prezimena. Jedno od objašnjenja dato za ovakav trend je bilo da

se jevrejska nacija treba homogenizovati pošto je, zbilja, bila skupljena sa svih

strana (u regionu se kaže „s karike i s lanca“). Treba shvatiti koje su to religijske,

civilizacijske, socijalne, običajne, obrazovne, profesionalne nutricionističke, onomastičke

i svake druge razlike postojale među useljenicima. Ali, jedno im je bilo

zajedničko: bili su Jevreji, slobodni građani Izraela, koji su slobodnom voljom, ali

i željom, pridošli u zemlju.

No, nije uvek bilo tako. Sloboda se teško sticala. Setimo se engleske blokade

u cilju sprečavanja useljenja u obećanu zemlju (posle Drugog svetskog rata),

nakon svega što su propatili oni koji su preživeli i želeli da imaju svoju državu

kad joj tamo kažu da je prljava (prljava Jeverejka - tako česta pogrdna retorika),

onda zna da se radi o higijenskom terminu, a ne o pežorativnom).

Takođe, neki od nas se sećaju veličanstvene akcije leteći ćilim, koju su organizovale

država Izrael zajedno sa SAD, Alaska Airlines sa američkim pilotima, i

u kojoj je, od agresivnog lokalnog stanovništva, uz blagoslov ne manje agresivnih

arapskih država, vlasti i religioznih vođa (da ne spominjemo pogrome, zakonske

mere kojima je blokirana jevrejska imovina, građanska prava, ustanove i dobrotvorna

i druga društva) spašeno i avionima dopremljeno 50.000 Jevreja samo iz

Jemena, i to u najkraćem mogućem vremenskom roku, bez ijednog smrtnog ishoda

(operacija čarobni ćilim ili Na krilima orla - Kanfei Nesharim .(כַּנְפֵ י נְשָרִׂי ם

Ovakve akcije su takođe organizovane i za Jevreje iz Iraka (operacije Ezra i Nehemija)

i Etiopije (akcije Mojsije, Saba i Solomon), a manje operacije ovog tipa

obuhvatile su i Maroko (Operacija Mural), Libanon, Libiju, Iran i Tunis.

U dva navrata, više desetina hiljada Jevreja su pod pritiskom, uglavnom iz

bezbedonosnih razloga (1948) ali i diskriminantnih i neizdržljivih mera egipatskih

vlasti (1956), napustili Egipat. Procenjuje se da je u tim akcijama spašeno

Biene f → Debora f, Debora(h) f → Erlea f → Pčla f, Pčelica f

(v. Medena f → Melissa f, Melita f, Melina f, Mel m)

Značenje imena Debora f, ili Dvora f, na hebrejskom je - pčela. Pri

tome smo prihvatili da imena Pčela - med i Meden, Medena imaju konotativno

značenje, i data su pod Medena.

Konačno, grčko ime Melissa objedinjuje oba pojma. Ovde ne pripadaju

slična hebrejska imena Dror m ili Drora f, koja znače - sloboda

(v. Slobodan).

Ime Biene, Bina(h) f, predstavlja nemački (Biene), hebrejski, kao i jidiš (Binah

- בינה ) oblik imenice pčela.

Međutim, postoji i verzija imena Bina(h) m, f ( בינה ) hebrejskog porekla,

koja znači razumevanje, inteligencija, razum - pa su to homonimi.

Takođe može biti i skraćenica od imena Albina, Columbina, i Robina, Sabina,

itd. Ime Biene, Binah se koristilo u aškenaskim porodicama u Nemačkoj kao

prevod i pandan imenu Debora(h).

Debora je hebrejsko i bilbijsko (starozavetno) žensko ime. Značenje imena

Debora f, ili Dvora f ( דְבוֹרָה ) na hebrejskom je - pčela. Spominje se u Bibliji, u

Knjizi o Sudijama, kao proročica i sudija. Jidiš forma glasi Dwosche ( .(דוואָשע

Tokom duge istorije prebivanja u Evropi, Jevreji su prilagođavali svoja imena

(i prezimena) okolini dobrovoljno, oportunistički ili pod pritiskom. Hrišćani

(bolje reći katolici) s druge strane, nevoljno su prihvatali jevrejska imena iz

Tek dolaskom reformacije, prihvaćena su biblijska imena.

Imena Debora i Biene predstavljaju primer kako su se Jevreji u Evropi zbog

prisile, ili oportunističkih razloga (ili asimilacije – ali to onda više nisu bili Jevreji,

barem većina njih; no to je već van opsega ove teme) prilagođavali okolini. I dok

su hrišćani teško prihvatali jevrejska imena, Jevreji su postepeno prihvatali

hrišćanska. Primer Debore i Biene predstavlja tipičan obrazac prevođenja imena

odušak, na taj način što su se zadržavala religiozna imena (šem hakodeš) koja su

se koristila u sinagogi, dok su kinui služili za spoljnu uportrebu.

Erlea je baskijsko žensko ime koje takođe znači pčela.

Nije tajna da su Jevreji pokušavali na razne načine da izbegnu karakteristična

imena u prezimena, a da ipak na neki način zadrže stara. Taj fenomen sakrivanja

imena i prezimena je u literaturi poznat kao zamagljivanje (engl. obfuscation). Prezimena

su se menjala na više načina. Hebrejska prezimena su prevođena na druge

jezike, ako je to bilo moguće (Itzhak - Isaac (smejao se) → Lachman, Shalom (mir)

→ Friedman, Tuvia (dobar) → Gutman ili Goodman, Katan - mali → Klein - Small

Mnoga prezimena davana su na osnovu nekih ličnih karakteristika (izgled,

osobine, zanimanja, porekla), mesta i slično:

Schön (lep), Roth, Rouge, Red (crven), Grün, Zelenski, Zelenović, španski

Verdasco, italijanski Verdi (zelen), Gross (velik), Kuschner (krznar), Schlosser,

Schlussel, Lock(er) - לוקר (nemački opušten, engleski bravar), Biegeleisen (savijač

gvožđa), Blauzwirn (plava nit), Backer, Bäcker, נחתום Nachtom (pekar), Piekarz,

Pék, Pitar, Pekarovski, Pekarski, Pekarsky, Pekatch, Pekarek, Pekatz (takođe

- pekar), Blechman (limar), Fleischauer i Fleischmann (mesar), Garfunkel

גאָרפינקל) - Gorfinkl, jidiš - arhaični izraz za brojne crvene dragulje, obično crveni

granat), Gerstmann (trgovac - zrno ječma), Gewürtzmann (trgovac začinima),

Glassman (staklar), Glazer (pravi glazuru), Hammerschlag (udara čekićem),

Hammerstein (kamen za čekić), Harmelin (krznar za hermelin), Kerz, Kerzer,

Candella (sveća, svećar, v. Candella), Kornmehl (pšenično brašno), Tischler,

Carpenter (stolar), Koval, Kowalsky, Kowal ( קובל ) (kovač - ukrajinski, poljski),

Zeifer, Seifer i Midler (nemački i hebrejski - sapundžija), Lederer i Ledermann

(kožar), Müller, Meljnik (Мельник, ruski), i Milman, Mlynář, Mlynárik, španski

Molinero, italijanski Molina, Molinari, Molinaro, mađarski Molnár, veoma često

francusko prezime - Moulin, Dumoulin, Dumolin, Moulinier, Moulinet, Moulinot,

Desmoulin, Demoulin, Moliner (mlinar), zatim Najaar, Najjar (arapski نجّار i sefardski

- pletilac?), Nudelmann (koji pravi nudle, testeninnu), Schleifstein (žrvanj),

Schneider, Schneidman, Lacouture (krojač), Silberer (radi sa srebrom), Sklarsky

(majstor koji pravi gleđ), Werber (onaj koji oglašava, oglašivač), hrvatski izraz –

novačenje. Naime, do XIX veka nemački pojam Werbung označavao je regrutovanje

ljudi u vojsku. Ljudi koji su radili za vojsku, išli su od mesta do mesta i

vrbovali regrute. Tek kasnije je pojam proširen i označava i reklamiranje. Prezime

Werber, stoga, označava osobu koja propagira regrutovanje vojnika (Werbung –

i kod nas je preuzeta reč - werben, sa značenjem vrbovati, ili u novije vreme -

onaj koji reklamira proizvode u cilju bolje prodaje. I danas se u nemačkom govornom

području reklame na televiziji zovu - Werbung.

Prezime i ime Amar, Ammar je arapsko-hebrejskog porekla ( عمّار ), višestruke

etimologije i prema tome višeznačno. Spominju se značenja kao što su - dug

život, moralan, religiozan. Sefardsko prezime Ammar znači zemljoradnik, portir

i rasprostranjeno je među Jevrejima Maroka. Takođe znači i finansiranje, aludirajući

na Jevreje koji su finansirali farme u poljoprivrednim područjima u Maroku

(v. Ambrosius).

Prezimena su se takođe davala i na osnovu porekla - Schlesinger (iz Šlezije),

Polack (iz Poljske), Deutsch (iz Nemačke), Ungar (iz Mađarske), Boehm

(iz Češke, Moravske), Preger, Präger (iz Praga), Wiener (iz Beča), Neustäter,

Neustädter (iz Neustadta, u regionu Novigrad), Berlinguer (iz Berlina), Holländer

(iz Holandije), Schlossberger (iz Šlosberga), ili Schossberger iz Schossberga-

Strascha, Hamburg, Belgrader (jidiš), Belgrado (sefardski), Oistrach (iz Austrije),

Agramer (iz Zagreba), Moschkovitz, Moskovski (iz Moskve), Offner (iz dela

Budimpešte, s desne strane Dunava - Buda), Dubnow (mesto u Poljskoj), Steinbach

(mesto u Nemačkoj), Tarnow (mesto u Poljskoj), Bacharach (takođe mesto

u Nemačkoj), Bresslauer (iz Vroclava), Vinaver,Vinevski, Wieniawski - וינבסק י (iz

Wieniawa, jevrejskog pregrađa Lublina), Horowitz, Horovic (iz Horowice,

Češka), ruski, beloruski i litvanski Gurvich, Gurovich, Gurwich, Gurwitch,

Gurwitsch ili Gurevich (Гуревич).

Bivalo je i oblika koji su relativno retki u drugim jezicima – akronimi. Često

se iza tih akronima krilo drugo značenje nego što je to bio privid, a koje su nemačke

vlasti favorizovale, ne znajći za skriveno značenje. Tako je, na primer,

prezime Katz (na nemačkom – mačka), zapravo predstavljalo skraćenicu od kohen

tzedek ( כהן_צדק – prva slova su כ צ - K C što se čita kao kac (uz nemački Katz

– heterografi) i znači - pravedni sveštenik.

Interesantna koincidencija se desila sa aškenaskim prezimenom Kahn (Cahn,

Cohen itd). Naime, na nemačkom Kahn znači čamac, pa su nosioci ovog imena

mogli da imaju, bar delom alternativno objašnjenje etimologije prezimena, što je nekada

dobrodošlo. Takođe je prezime Barsch (smuđ na nemačkom) bilo, zapravo, akronim

za Ben Rabi Shimeon, ili Schatz (blago, na nemačkom) za shaliah tzibbur

(sveštenik zajednice).

Takvih prezimena je bilo na pretek, kao npr. BARU - Ben reb Wolf, sin

Wolfa, BARDACH - Ben reb David harif, sin Davida brilijantnog uma, REMBA

- Rabi Moshe ben Avraham, RAMBAM, Rabi Moshe ben Maimon, čuveni Majmonides,

lekar, rabin i filozof (inače mu je pravo ime bilo Abraham Joshua

Heschel), RASHI - Rabi Solomon Ben Isak, i mnoga druga (imena su pisana velikim

slovima jer su akronimi. U tim imenima naziv reb predstavlja titulu i način

obraćanja, i prevodi se kao – gospodin).

U takvim uslovima, trebalo se snaći u velikom gradu. Ljudi su se orijentisali

po nekim značajnijim zgradama, hotelima, kafanama, istorijskim mestima

spomenicima itd. Setimo se samo da takvih mesta ima i u Beogradu, npr. London,

Slavija, Mostar, Moskva, Čukur česma, Vukov spomenik, kolokvijalno kod Vuka

(koliko li se samo randesa zakazivalo kod Vuka – prim.aut), Autokomanda itd.

Ali, za bližu orijentaciju nije bilo imena ulica i brojeva. Stoga je svaka kuća

(npr. u Nemačkoj, Češkoj) bile: orao (Adler), golub (Taube), guska (Gans), patka

(Enta, Ente), labud (Schwa(a)n, ruski Лебедь (takođe prezime), medved (Baer,

Beer, Behr, Bä(h)r, Baar itd), lav (Löwe, Leib ili Loeb), srp (Sickel), ptica (Vogel),

noj (Strauss), ribar (Fisher), Hecht (štuka), lisica (Fuchs), kovač (Scmidt), roda

(Storch), vuk (Wolf), mačka (Katz), drvo (Baum), jabuka (Apfel), kruška (Birn) ili

drvo kruške (Birnmbaum ili Berenbaum, Berenboim). Sve su to nemačka i aškenaska

prezimena. Vidimo da je bilo prezimena Katz i kao akronima, ali i kao

oznaka na kući – mačka). Stanare tih zgrada zvali su na osnovu pomenutih znakova.

Verovatno je u Nemačkoj tog vremena bilo više Fischera (ribar) nego ribara,

i više Schmidta (kovač) nego kovača, a tek lavova... (prim.aut).

Neki slični običaji zadržali su se i do današnjeg dana. U Nemačkoj postoji

običaj imenovanja kuća (tzv. Hausname), i ta imena se koriste u ruralnim predelima.

Interesantno je da se brojevi kuća pamte po datim imenima, koja se čak i

nasleđuju prilikom prodaje.

Malo je podataka o tome kako su, i na koji način, hebrejska imena prodrla

svetu. Činjenica je da je pre pojave Martina Lutera svega nekoliko jevejskih, ili

biblijskih imena i prezimena, bilo korišćeno u Evropi (npr. Gentile u Francuskoj

Ana, Anna (Sveta Ana), koje je ime majke Device Marije, iako ime u originalu

glasi hebrejski - חַנָה Channa, Hannah, ili Ewa, Eva (Chavah), kao i Maria, Jehohanan).

Kada je luteranizam zahvatio Evropu, preko 2000 biblijskih imena (tačnije

2800) našlo se na repertoaru za imenovanje, no svakako ih je mnogo manje korišćeno

u svakodnevnom životu. U upotrebi su bila imena Jakob, Isak, Matija, Moses,

John i Jochan (Yehohanan, Ioannes), kao i mnoga druga imena iz Starog i

(u prvih 15 imena - opšta populacija). Godine 1929, na 400.000 stanovnika, bilo

je četiri biblijska imena (među svim imenima). Ispitivanja 1942. godine pokazuju

da je broj biblijskih imena, u prvih 15 najčešćih imena, opet četiri.

Međutim, kako se populacija povećavala, a broj Jevreja smanjivao, taj broj

je verovatno opadao, uzevši u obzir asimilaciju i amerikanizaciju hebrejskih imena.

Osim toga, ljudi možda nisu bili ni svesni da se radi o jevrejskim biblijskim

imenima, npr. najčešća imena Ana i John, Maria su, u stvari, Chana(h) i Yehohanan i Marjem.

Ali, u Evropi taj broj nije bio tako izražen (zbog slovenskih i pravoslavnih,

a delimično i muslimanskih zemalja), no još uvek su se neka imena visoko kotirala,

naročito u Zapadnoj i Srednjoj Evropi (Maria - Mary, Mariam, Mirjam, pa

John - Jovan - Ivan - Sean (Šon) – Giovan(n)i, zatim Josip - Josep - Joseph, Jožef

- José – Josef, itd.

Što se tiče muslimanskih i arapskih zemalja, i ona su poprimila mnoga

hebrejska biblijska imena, kao npr. Aaron - Haroun, Abraham - Ibrāhīm, David -

Dāwūd, Elijahu, Elias - Ilyās, Elisha - al-Yasa, Ezekiel - Ḥizqīl, Ezra – Uzayr,

Gabriel - Jibrīl, Isaac - Isħāq, Ishmael - Ismāʿīl, Jacob - Yaʿqūb, Jesus - ʿĪsā, Jonah

- Yūnus, Joseph – Jusuf, Moses - Mūsā, Solomon - Sulaymān, i mnoga druga.

To, naravno, ne znači da Jevreji nisu davali arapska imena svojoj deci, pogotovu

u Španiji i Portugaliji, te u zemljama Severne Afrike i Jemenu, Iraku, Iranu itd.

U XVIII, XIX i XX veku značajan broj Jevreja emigrirao je na zapad, pa i

preko Atlantskog okeana, pre svega iz socio-ekonomskih razloga (siromaštvo, zabrana

imovime, ali i pogromi, s druge strane), i uopšte - jedan netolerantan stav

Jevreji su nasilno pokrštavani, uz pokušaje asimilacije, progone i pogrome.

Određene teritorije nisu mogli napuštati i bili su prisiljeni da žive u svojim štetlo246

vima i getima, gde su bili izloženi mnogobrojnim zločinima. Godine 1881. okrivljeni

su za ubistvo cara Aleksandra II, nakon čega su sledile tri godine pogroma u

gradovima Kijev, Odesa i Varšava, zatim gubitak Prvog svetskog rata, ekonomska

nemaština, pa pogromi pokrenuti 1891. koji su ostavili za sobom na hiljade

mrtvih, što je dovelo do masovne emigracije Jevreja. Doživljavali su svaku vrstu

cenzure, velike poreske stope, pritiske, maltretiranja, čak je bilo zabranjeno i

hebrejsko pismo. U nekim zemljama se ta diskrininacija ogledala u zabrani ženidbe

sinova (osim najstarijeg sina u porodici), ili ograničenjem broja brakova.

Bili su nasilno mobilisani u vojsku, dok su još bili mladi i neoženjeni, a demobilisali

su se tek posle 40 godina službe (oni koji su preživeli). Sve je to, naravno,

bilo moguće zbog prećutne saglasnosti ruskih careva i poljske šljahte, baltičkih

država, vlasti i crkve, koji su čak to i podsticali, ne bi li skrenuli mržnju naroda sa

sebe i usmerili na Jevreje (u psihijatriji se to zove projekcija, i simptom je mnogobrojnih

ozbiljnih poremećaja).

prevalirao i vrlo nekorektan odnos vlasti i crkve, kao i antisemitizam. Grubo računato,

(od 20.000 do 120.000 godišnje). Drugi autori navode npr. da se od 1880. do

1924. iz Srednje i Istočne Evrope uselilo (samo u SAD) – 2,8 miliona aškenaskih

Jevreja. Ti Jevreji, emigranti, a posebno druga i treća generacija su, međutim,

značajno doprineli ogromnom ekonomskom i kulturnom usponu Evrope i SAD.

Rusija, Ukrajina, Poljska, Nemačka, Belorusija, Litvanija, Latvija itd. nikada nisu

shvatile i procenile štetu od progona Jevreja i otimanja imovine i antisemitizma.

Jer, Jevreji su bili pismeni, govorili su, čitali i pisali bar tri jezika - hebrejski (doduše

biblijski), jidiš (ili ladino) i jezik okoline, nasuprot ogromnoj lokalnoj armiji

nepismenih i neprosvećenih ljudi koje su vlasti, zbog sopstvenog interesa, držale

neprosvećenim i u neznanju, naročito na istoku. Takođe su bili dobri trgovci, zanatlije

evropskog i američkog života, iako im ni tu nisu uvek cvetale ruže. Tada je i počeo

se nastojalo da se u imenima zadrži neki kontinuitet u značenju, putem zvučnosti,

akronima ili prevoda imena, pa ako ništa drugo, da se makar zadrži prvo slovo od

devet različitih dokumenata, svedočanstava i izvoda, imao osam različitih imena,

bez obzira na to da li su ta imena slična, različita ili im je prevedeno značenje.

Od stvaranja države Izrael 1948. godine, dešava se obrnut proces koji opstojava

i dan-danas, iako ne tako striktno. Došlo je do hebreizacije jevrejskih imena

i prezimena. Hebreizacija je ukratko spomenuta pod imenima Barzilai, Gvozden.

Događa se dvadesetih godina prošlog veka na Elis Ajlendu (Elis Island)

organizacija koja se identifikovala kao „Narodni nacionalno-patriotski pravoslavni